После дугог периода тропских температура на београдском бетону, кренули смо на викенд у густу шуму суседне државе, а бише републике заједничке нам СФРЈ, у Босну и Херцеговину. Прва станица за уживање и разгледање био је град Јајце. Изграђено је у четрнаестом веку и било је престоница Босанског краљевства. Тврђава са бастионима вековима је одолевала и контролисала ушће реке Пливе у Врбас. Бурна историја испуњена ратовима, ослобађањима и врло великим разарањима, само потврђује чињеницу да Балкан никада није био миран и да израз „буре барута“ добро дефинише ово поднебље.
За последњи век претходног миленијума битан је скуп од пре осамдесет једне године када су постављени темељи будуће социјалистичке Југославије на Другом заседању АВНОЈ-а. У згради у којој је заседање одржано, данас је музеј посвећен самом догађају. Чак и неко ко није југоносталгичар, а рођен је и одрастао у бившој СФРЈ, свакако зна много тога и није му свеједно када прво угледа легендарни водопад који доминира котлином, а онда уђе у музеј. Много тога аутентичног је у тој згради са сталном поставком и видео презентацијом у једној од сала. Изложба цртежа великог сликара и илустратора Божидара Јакца налази се у сутерену. Портрети и скице из тог периода красе све зидове у доњем делу зграде.
Примарни циљ – расхладити се, испуњен је пошто је уз облаке и густо растиње температура била скоро двоструко нижа него што је била у нашем граду из кога смо кренули на пут. Љубазни житељи уз богату понуду свих хедонистичких производа показују нам да Јајце данас живи највише од туризма. Некада јако рударство и привреда више не станују овде. Нажалост, број становника се смањује као у целом региону. Међутим, још увек постоји много тога што илуструје далеку историју, а богата вегетација и водно богатство помажу у дугом топлом лету. Док весело крећемо даље, учинило ми се да ми неко маше са високо подигнуте Омербегове куће. Не би било чудно да још увек дух из неких старих времена лебди над овим јајоликим брдом и поздравља посетиоце.
У одласку посетили смо Мало и Велико Пливско језеро на петом километру од града. Задивила нас је атракција под називом „Млинчићи Јајце“ где зеленило краси двадесетак малих воденица првобитно изграђених у 16. столећу, од којих тренутно само неколико још увек послује. Мост љубави врлуда над прозирним језером и водопадима спајајући две обале. Никада није касно осврнути се на некада обавезне лекције из школе које су нам тада биле апстрактне.
Пише Гордан Горуновић
Фотографије Г. Г. и З. Симовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању