Када смо из Копра кренули кривудавим асфалтним путем у хрватски део Истре, септембарски дан се ближио смирају, сунце је своје бледожуте зраке искосило, а врућина је лагано јењавала. У Каштелу, некада граничном прелазу између две бивше југословенске републике, а данас самосталне државе Словеније и Хрватске улазимо у Истру и прво насељено место Савудрију.
Највеће полуострво у Јадранском мору, Истра, раскриљена уз границе Италије, Словеније и Хрватске, дочекује нас умивена плаветнилом мора и осунчана зрацима залазећег сунца.
Део копна неправилног облика, које на западу Медитерана залази у море, желели су многи освајачи. У доба пре нове ере Истру су насељавали илирска племена Хистри одакле потиче и име полуострва. Вековима касније освајачке фаланге Римљана биле су све јаче па је копно потпуно очишћено од староседелаца и насељено римским легијама. Нови власници разорили су и променили све, али је назив Истра остао до данашњег дана. У наредним вековима Истра је била излаз на море Хабсбуршке царевине а потом и владара аустроуграрске монархије.
Данашња Истра је модерно уређена територија која највећим делом припада Хрватској. Она је природни драгуљ са древним градовина: Умаг, Новиград, Пореч, Врсар, Ровињ… саграђеним на брежуљцима, међу шумовитим забранима и на увалама поред тиркизноплавог мора. Највећи део копна украшен је бујним зеленилом, маслињацима, виноградима, воћњацима, листопадним и четинарским растињем, водотоковима и природним изворима пијаће воде.
У вечерњим часовима, након сунчаног и топлог дана, уз поветарац који са мора доноси жељену свежину, приближавамо се одредишту нашег путовања. Улазимо у насеље Тар Вабрига, где ће нам бити коначиште за наредних неколико дана, које смо одвојили за репортерско разгледање овог дела истарске ривијере и посебно града Пореча.
Тар и Вабрига су некада била два насеља а данас, издвајањем из Пореча, јединствена су општина са око 2.000 становника. На простору поред мора Тар и Вабригу дели само магистрални пут који повезује Пореч и Новиград.
Истраживања која непрекидно трају открила су да је подручје Тара и Вабриге историјски резерват стар више од шездесет милиона година. Пронађени су остаци римских палата, уљара, сеоских вила патриција и царских породица, некадашњих фабрика амфора и потопљених лука и молова. На каменом запису цркве Светог Мартина пише: „Тарску Валу посетио је папа Пије Седми, 1800. године“
Текст Новица Пешић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању