У њој се налази и Уникредит кула, висока 231 метар, највиша зграда Италије. Парк звани „Библиотека дрвећа“ или једноставно „Библиотека“ је јавни парк отворен 2018. године. Простире се на 9 хектара, а назив је добио по вегетацији коју садржи: 100 различитих биљних врста, 500 стабала дрвећа и 135.000 засађених биљака. Парк уз то садржи и зону дечијег игралишта, фитнес зону, чесме за освежење, релакс зону са дрвеним лежаљкама, зону за пикник, лавиринт и језерце с фонтаном.
Шетња парком, предиван је доживљај, али поглед на Вертикалну шуму је оно што ме је натерало на дубоки уздах и једно гласно: уаааууу!
Вертикална шума, заправо је пар двају солитера на којима дословно буја зеленило, па отуда и назив. Али, то није тек неко насумично посађено растиње, каквог иначе има на многим миланским терасама, Вертикална шума је озбиљан пројекат вредан дивљења.
Идеја о растињу на високим грађевинама, наравно, није нова. Сами Италијани су још средином 14. века у Тоскани у месту Лука, напаравили кулу Ђуиниђи, високу 45 метара, на чијем се врху налази мали парк с дрвећем. Сам аутор Вертикалне шуме, чувени милански архитекта Стефано Боери, још у детињству био је инспирсан књигом Итала Калвина „Барон на дрвету“, романом о племићу из 18. столећа који се као дечак после свађе с родитељима бунтовно попео на дрво и до краја свог живота није спустио стопала на земљу.
Међутим, замисао о симбиози зграде и биљака, код Боерија је сазрела током 2007. године када је боравио у Дубаију и схватио да је опкољен зградама од челика и стакла, које су не само одрођене од природе, већ рефлектују сунчеву светлост и постају огромни генератори топлоте и загревања ваздуха.
Као одговор овој „агресивној“ архитектури, Боери и његов тим осмислили су нешто сасвим супротно – зграду која ће уместо у стакло бити заоденута у лишће, биљке, дрвеће, једном речи – у живот.
У јесен 2009. почела је изградња Вертикалне шуме уз ангажовање чак 6000 радника. Радови су трајали до октобра 2014. када су два солитера, један висок 76, други 111 метара свечано отворени и представљени грађанима Милана, али и целом свету. Већ исте године, Вертикална шума добила је награду као најлепши солитер на свету. Ређале су се након тога многе награде за најлепши и најиновативнији пројекат, да би пре 3 године ови солитери били увршћени на листу 50 најимпресивнијих зграда на свету.
А шта је, осим дизајна и лепоте на први поглед, оно што ову зграду чини толико посебном? Па управо добро осмишљена симбиоза природе и дела људских руку. Фасаде двају солитера сада су дом за преко 800 стабала дрвећа, 5000 жбунастих и 15.000 малих биљака. Укупно је заступљено 94 различитих биљних врста, пажљиво изабраних тако да буду не само лепе, већ да буду корисне за птице и инсекте.
Вегетација ових двају солитера по површини била би једнака пошумљнености од једног хектара, а уз све ово зграда је и самоодржива, јер за одржавање свог ботаничког блага користи соларне панеле и филтриратну отпадну воду.
Све ово Вертикалну шуму чини не само естетским, већ и еколошким благом, прекопотребним у ово наше време. Не чуди зато што што већ данас Боери студио по узору на миланску Вертикалну шуму развија пројекте попут овог у целом свету: у Холандији, Швајцарској, и многим градовима у Кини.
Биљке су плански сађене и по висини, тако да оне на нижим спратовима имају првенствени задатак да филтрирају прашину и гасове, док оне на вишим спратовима превасходно штите од ветра и сунца, а све заједно штите од градске буке. Вођено је рачуна и о странама света, тако да на југозападу доминирају зимзелене врсте, а на североситоку листопадне. Наравно, узети су у обзир и други критеријуми при избору биљака: лакоћа одржавања, време цветања и листања, потенцијални алергени, естетски изглед… Вертикална шума због тога је не само лепа, већ је лепа на различите начине у свако годишње доба. Када сам је угледала уживо, заиста ми је одузела дах, али већ следећег тренутка могла сам захваљући баш њој да дубоко удахнем свеж, чист ваздух и то усред Милана. Неописиво…
Текст Сања Жежељ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању