Педесет девет милиона Немаца имало је 23. фебруара шансу да на ванредним изборима изаберу своје представнике у Парламенту и они су одлучили да – ствари окрену наглавачке.
Десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) удвостручила је резултат и са 10,4 одсто подршке на претходним изборима доспела на 20,8 одсто, односно 152 мандата у новом Парламенту.
Како показују подаци које је објавио немачки јавни сервис, АфД је посебно успешна била у источним покрајинама, које су биле део некадашње Немачке Демократске Републике (ДДР односно Источне Немачке), и међу младим бирачима, као и радничком класом.
Подаци показују да је АфД у Тиринигији освојила 38,6 одсто, у Саксонији 37,3 одсто, у Саксонији Анхалту 37,1 одсто, а праг од 30 одсто прешла је и у Мекленбургу-Западној Померанији и Бранденбургу. У свим осталим покрајинама већину је освојила демохришћанска ЦДУ, а у Баварској њена сестринска партија ЦСУ (Хришћанско-социјална унија).
Једино је град-покрајина Берлин, како пишу немачки медији, највише поверења поклонио партији Левица, која је наследница некадашње источнонемачке комунистичке Јединствене социјалистичке партије Немачке (СЕД).
Укупно посматрано, АфД је у западним немачким покрајинама освојила у просеку 18 одсто, а у источним 32 одсто гласова.
Подаци показују изразито поларизовано гласање младих, узраста 18-24 године, који су највише гласали за крајње десну АфД, или за Левицу. У тој категорији бирача, за Левицу је гласао 25 одсто, а за АфД 21 одсто.
Крајње десна АфД је ипак највећи број гласова добила од бирача из старосне групе 35 до 44 године, и то 26 одсто, док јој је поверење поклонило само 10 одсто бирача старијих од 70 година.
Партије такозваног политичког центра међу младима нису најбоље прошле, и ЦДУ је освојила 13 одсто, а СПД 12 одсто њихових гласова.
Два велика града, покрајине, Хамбург и Бремен претежно су гласала за социјалдемократску СПД, која је упркос томе на савезном нивоу забележила најгори резултат још од 1949. године и освојила 9,4 одсто гласова мање него на изборима 2021.
Велики губитник је и либерална ФДП (Странка слободних демократа чија је традиционална боја жута), донедавно чланица владајуће коалиције, која са 4,3 одсто није успела да пређе изборни праг од пет одсто, и освојила је 7,1 одсто мање гласова него на прошлим изборима.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању