Од четвртка до недеље, у 28 европских земаља, укључујући и Уједињено Краљевство, одржаће се девети избори за Ев-ропски парламент (ЕП). Исход ових, после индијских, највећих парламентарни избора на свету на којима ће право гласа имати око 374 милиона људи, очекује се са стрепњом, како у самој Европској унији, тако и у остатку Европе, па и света. Политичари, и они који су за чвршћу Унију, и други који би да је разводне, ове изборе виде као одскочну даску за преузимање корми-ла на европском броду. Француски председник Емануел Макрон каже да ће ови избори одлучити како ће се Европа извући из најопаснијег положаја у који је запала од Другог светског рата. С друге стране, мађар-ски премијер Виктор Орбан у овим изборима види шансу да промовише своју „тврду демократију“. Традиционалне странке су узне-мирене резултатима предизборних анкета који предвиђају да ће партије десног и левог центра изгубити већину у Европском парламенту коју су у континуитету имале четири деценије. Има и европских лидера који истичу да медијско истурање у први план „битке Макрон против Орбана“ иде на руку популистима који би да њихове државе збаце са себе окове ЕУ.
Наставак прочитајте у броју 3147.