Нову поставку слика уметника – сликара Радета Димитријевића љубитељи ликовне уметности могу да погледају до половине јула у Галерији Ахсиос у центру у Београда. О томе када је заволео ово чиме се данас бави уметник прича: “Од малена, па кроз основну школу где је ту моју љубљав храбрила учитељица Живка Радовановић и њен супруг академски сликар који су ме после часова у школи додатно учили сликарству, давали ми боје и прибор којих тада у мом Пожаревцу није било. У седмом и осмом разреду наставник ликовног Лала Ђорђевић ме је задужио да формирам „Зидне новине“, организовао сам поставку стаклених витрина и улепшавање школе кроз осликавање витража”.
У гимназији је за матурски рад обрадио стваралаштво чувеног сликара наивца Ивана Генералића најзначајнијег представника Хлебинске школе наиве. Живот га, каже, ни током студија на Правном факултету и касније није удаљио од прве љубави, од сликарства. Члан је и председник клуба ликовних стваралаца „Клис“ у Трстенику и члан ликовне комуне „Кеј“ из Земуна.
О томе шта је за њега сликарски правац и има ли га он, одговара: “ Што се тиче сликарског праваца ја не волим сврставање, зато што то условљава одређена ограничења. На пример ако си хипер реалиста идеш тачку по тачку, а сликарство је, зато га и волим, пре свега слобода у мотиву, материјалу, експериментисању и вечитом трагању… У мојим радовима користим разне технике, у зависности од тога шта сликама желим да изразим. Најчешће радим уље на платну, тренутно сам пажњу посветио сликама великог формата.
Као и сви уметници и Раде тешко одваја слике на њему драге, важне и мање важне и драге. Ипак пристаје да неке, познатије, појасни.
“Слике ‘Авантурист’и ‘Коцкар“’су слике о жељи за сазнањем, испитивањем и страсти која појединце тера у непознато, мистично, често асптрактно, неопипљиво. Слика ‘Двориште’ говори о односу појединца према друштву, људима и атмосфери која нас окружује са питањем и дилемом ко ће на кога оставитити већи утицај, да ли ће надвладати сивило дворишта, или свежина, топлина, морална и интелектуална чистота појединца. Живимо у време капитализма где је за све једини критеријум профит и материјално богатство па и мој ‘Капиталиста’ слаже златне полуге а нигде пријатеља, нигде љубави за коју је слеп, нигде правих и суштинских животних радости, за разлику од ‘Боема’ за кога материјално не постоји, постоји само топлина и испуњеност у уметничком стваралаштву изражених кроз песме, књиге и музику…”
Прчао би наш саговорник још о својим делима, али је о њима, односно о Радетовом стваралаштву желео да говори и Мирољуб Филиповић Филимир. Истакнути ликовни уметник, члан Уметничког савета Галерије Аксиос где се изложба одржава за “Илустровану” каже: “Радетове слике на упечатљив алегоријски начин, уз употребу симбола, персонификација, проширених метафора и савремене сатире дочаравају свет који га окупира и инспирише. Поруке које ишчитавамо са његових слика нам говоре да је Димитријевић сликар свестан своје друштвене одговорности и улоге коју савремени уметник има. Данашње сликарство је много слободније и Раде то засигурно зна. Вођен тим сазнањем он се препустио имагинацији мисли и жељи да код посматрача пробуди лепе или лоше емоције. Та његова жеља јесте превасходни идеал сваког правог и искреног уметника. Том циљу Димитријевић тежи што је свакако добра и обећавајућа намера. На нама, присутним посматрачима, је да му на том путу пожелимо добро море и сигуран ветар и много нових слика”.