Едина Ђоровић је рођена у Зрењанину, живи у Суботици, где је завршила гимназију, а потом и уписала Вишу школу за образовање васпитача. Дипломирала је као васпитач на мађарском језику и од 1999. године је запослена у Предшколској установи „Наша радост“, у Суботици у двојезичној, српско-мађарској васпитној групи. Била је међу првим васпитачима који су се прикључили пилот пројекту инклузивног програма у вртићу, и радила је са децом са посебним потребама непуних осам година. Такође, увела је и енглески као страни језик, а од 2018. се прикључила eTwinning заједници, и од тада ради на међународним пројектима са едукаторима из целе Европе. Њени пројекти су награђени са Националном и Европском Ознаком Квалитета. Од фебруара 2024. је и амбасадор eТwinning заједнице.
Такође, Едина је и амбасадор међународне научне заједнице Scientix, која промовише STEAM (Science, Technology, Engineering, Art, Mathematic – Наука, Технологија, Инжињеринг, Уметност, Математика) приступ у образовању. У установи у којој је запослена као васпитач је и координатор пројекта Развој дигиталних компетенција предшколаца кроз STEAM активности. Једна је од победника STEM Discovery Campaign 2019. и 2020. године. Учествовала је и у изради два стратешка документа: Оквир дигиталних компетенција васпитача у предшколској установи (2022) и Смернице дигиталних компетенција васпитача (2022). Наша саговорница, по свему судећи је васпитачица за 21. век, која чврсто верује да дигиталне компетенције нису само вештине, него начин размишљања. То уверење нам кроз овај интервју и презентује.
У којој мери је такмичење за награду Просветитељ, коју организује Фондације Алек Кавчић показало вашу способност као васпитача да анализирате сопствeну праксу, идeнтификујете оно што јe било eфeктивно, и, да на крају представите оно што сте у сарадњи са колeгама, развили као новe приступe у свом раду базирано на доказима?
– Похађање Летње школе изузетности било је непроцењиво искуство које ми је омогућило да дубоко анализирам своју праксу као васпитача. Цео процес такмичења, од саме пријаве до полуфинала, инспирисао ме је да пажљиво преиспитам своје методе и са ентузијазмом откријем које су стратегије највише допринеле успеху у раду са децом. Било је то попут путовања кроз сећања, где сам анализирала сваки корак и откривала оне мале искре које су осветлиле највеће тренутке напретка и радости у мом раду са децом. Посебно сам поносна што сам имала прилику да представим резултате које сам осмислила и развила као иновативне приступе. Презентација, интервјуи и панел дискусије пружили су ми јединствену прилику да разменим искуства са колегама.
Запослени сте као васпитачица у Прeдшколској установи Наша радост у Суботици. Када је реч о радној снази, односно запосленима, и њеном доприносу квалитету, какву улогу има профeсионални развој васпитача на квалитeт пeдагогијe и исходe образовања и васпитања деце? Зашто јe континуирани профeсионални развој важан?
– Континуирани професионални развој је од пресудног значаја за мене јер ми омогућава да останем мотивисана и опремљена најновијим знањима и вештинама. То директно утиче на квалитет педагогије коју пружам, јер деца добијају најбоље могуће образовање и подршку. Стално усавршавање подстиче моју креативност и иновацију у настави, што је од суштинске важности за стварање динамичног и подстицајног окружења. На тај начин, деца развијају љубав према учењу, радозналост и самопоуздање, што су кључни фактори за њихов будући успех. Ово сматрам као инвестицију не само у себе као васпитача, већ и у будућност деце коју подучавам. Са сваким новим знањем и вештином које стекнем, доносим нову енергију и инспирацију у учионицу, осигуравајући да сваки дан буде испуњен радошћу учења и откривања. Моја улога није само да пренесем знање, него да развијам љубав према откривању нових ствари.
ПИШЕ ГОРДАНА МАШИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ Исидора Тодорић, Никола Жиграи и приватна архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању