Непријатељске групе јужно од границе тероришу оближња подручја и стварају проблеме, упозорио је Вашингтон. Војна акција ће бити предузета за решавање проблема, укључујући и слање америчке војске на територији друге суверене земље, оптужене да одбија да контролише картеле дрога.
Звучи као да председник Доналд Трамп, који је оптужио Мексико како на својој територији није успео да обузда проблем дроге, прети да пошаље америчке трупе да се побрину о картелима. Трамп је запретио, а потом наредио војсци да 3. јануара бомбардује Каракас, главни град Венецуеле, и усред ноћи киднапује њеног председника Николаса Мадура и супругу.
Но, текст из првог пасуса везује се за другог америчког председника, Џејмса Монроа (1758-1831). По њему је названа чувена Монроова доктрина, најцењенији спољнополитички стратешки документ САД.
Пре више од два века, 1817. Монроова Бела кућа се жалила што припадници народа Семиноле тероришу гранична подручја северно од Флориде под влашћу Шпаније, па је послала трупе да реши питање „непокорних“. „Терор“ домородаца је био окидач, али је награда била Флорида, коју је две године касније, Шпанија препустила Сједињеним Државама.
Независност Мексика од Шпаније почела је фазно 1810-их, а остварена је 1821. После рата са САД крајем 1840-их Мексико је изгубио Тексас, Нови Мексико и Калифорнију.
Америчка историја се можда не понавља, али данас се изгледа подудара. Изненадна војна операција САД против Венецуеле и отимање председника земље прави је пример Монроове доктрине у акцији, према којој Трампова администрација тврди да је западна хемисфера њена зона утицаја. Пажња на Монроову доктрину додатно је повећана пошто се на њу позвао Трамп, како би, усред све веће међународне осуде, оправдао напад на Венецуелу: “У основи свега је Монроова доктрина”, рекао је Трамп и додао: „Монрооова доктрина је велика ствар, али ми смо је знатно надмашили. Сада је зову ‘Доктрина Донро’”.
Трампова верзија Монроове доктрине, заснована на принципу “Америка изнад свега”, представља геополитичку стратегију за успостављање хегемонистичке контроле над Латинском Америком. Њен главни циљ је да регион поново учини америчким “двориштем”. И то ексклузивном сарадњом, извлачењем природних добара, и коначно служењем економским интересима САД и учвршћивањем глобалне хегемоније из Вашингтона.
Монроова доктрина је проклетство које прогони Латинску Америку већ више од два века. Разоткрива дугогодишње интервенционистичке шеме САД у различитим областима широм региона.
Доктрину је Монроова администрација формулисала 1823. како би се супротставила европској интервенцији у Латинској Америци. Почетком 20. века, председник Теодор Рузвелт (1858–1919) проширио је доктрину улогом САД као „међународне полицијске силе“, за интервенцију у читавом региону. Следствено, амерички маринци послати су у Санто Доминго у Доминиканској Републици 1904, у Никарагву 1911. и на Хаити 1915.
Поред директне интервенције, САД су такође предузеле доларску дипломатију чији је циљ проширење америчког финансијског капитала у Латинској Америци и јачање зависности региона од моћног северног суседа. Истакнути примери ове политике били су исценирано одцепљење Панаме од Колумбије и проглашење њене независности 1903, те изградња тамошњег Канала, као и многобројне оружане интервенције САД и њених регионалних коалиција, попут Гренаде 1983. у Централној Америци и Карибима.
Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању