„Jagnjićijada“ na Nišavi

Mesto se zove Krupac, a skrasilo se na levoj obali Nišave, na os- mom kilometru puta što od Pirota vodi ka Dimitrovgradu. To su koordinate. A, kada je reč o preporukama – u subotu, 2. juna, rečeni drum je trebalo da bude neprohodan, duž glavne ulice da se obrću jagnjići na ražnju, da po kazanima krčka čorbica, a sačevi da se zagrću u žar (plus jagnjeće sarmice u maramici, sa ovčjim kiselim mlekom odozgo). Zapravo, da traje nadmetanje velemajstora naših starih nacionalnih specijaliteta što se pripremaju od jagnjetine! Zbog njihove „jagnjićijade“ to zagubljeno selo jednom godišnje postaje svetski centar jaganjaca i pratećih simpatizera, kako iz Srbije, tako i iz sveta… odnosno komšiluka. Evo, već četvrtu godinu zaredom.

Ali, nigde nikog. Ni prolaznika, da se priupita! Poslednji put kada smo gostovali, a beše to za Prvi svetski festival jagnjadi, gužva beše kao u prestoničkom javnom gradskom pre – vozu „u špicu“. Da nismo pogrešili datum ili, ne daj bože, adresu? – Gde ste Beograđani – razgalamio se neko i rasterao beznađe koje nas je lagano a neumoljivo zaokupljalo. – Čekamo vas od prošlu subotu… Beše to Blinker, po gradu i okolini manje poznat po krštenom imenu Dragan, stari drugar kojeg smo onomad, pre desetak godina, proizveli u „najglasniju pirotsku maskotu“. I tek smo zahvaljujući njemu, donekle i mirisu jagnjetine s ražnja, uspeli da se domognemo poljane kraj reke, gde se već okupilo nekoliko stotina duša.

Prirodne lepote

– Prvo da jedemo, pa ćemo da se pitamo za zdravlje – predložio je naš drugar. – Jer, kad nahrupnu komšije Bugari, sve će da izedu očas posla. Ne, nisu alavi, nego znaju šta valja, pa naši ljudi iz Pirota i okoline dolaze sabajle, to im je jedini način da ih preduhitre. A, takmiči se devet ekipa, pa ćemo stići sve pošteno da ih ocenimo. Džaba.

Nastavak možete pročitati u broju 3098.