NOVA KNJIGA BORISA ĐURIĆA
„Javni nastup – od prepelice do predatora“

Boris Đurić (48) je studirao psihologiju pre nego što je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, na Odseku za upravljanje u kulturi, pozorištu i radiju. Godinama je bio radijski voditelj, spiker i voditelj, a kasnije i vlasnik sopstvene producentske kuće sa kojom je, pisao monodrame za radio, stvarao televizijske emisije i dokumentarne filmove. Kao predstavnik za javnost stajao je ispred umetnika, slikara, muzičkih agencija kod nas, i marketinških firmi iz inostranstva. I danas je u svetu medija, savetovanja i pružanja stručnih usluga velikim kompanijama, dok istovremeno drži veoma korisna i posećena predavanja i treninge za one koji žele da vladaju javnom scenom.

Zbog čega ste rešili da napišete knjigu „Javni nastup“?

– U vreme digitalnih komunikacija, gotovo svaki nastup je javni. Knjiga je namenjena onima koji treba da se obrate određenom skupu ljudi, svojim kolegama, nadređenima, podređenima, nepoznatim ljudima. Drugi deo knjige se obraća svima koji bi želeli profesionalno da se bave odnosima s javnošću, novinarstvom, voditeljstvom ili da budu reporteri. Knjiga obiluje primerima iz moje prakse i savetima koji su korisni svakoj osobi bez obzira na profesiju. Poboljšanje načina na koji komuniciramo povećava šansu za uspeh u bilo čemu, tako da je knjiga namenjena svima.

Podnaslov je „od prepelice do predatora“: da li je dobro biti jedno ili drugo, ili nešto treće, prilikom nastupa u javnosti?

–Knjiga pomaže da od žrtve svojih strahova postanete suvereni vladar svojih verbalizovanih misli i osvojite kako prostor tako i publiku.

Možemo li da očekujemo da u budućnosti roboti drže prezentacije i daju objave u javnosti? Oni nemaju tremu od mase ili neuspeha?

– To je, na žalost, već sadašnjost. Kinezi su odavno izbacili na tržište virtuelne prezentere koji čitaju vesti, a na sajmu u Dubaiju sam video robote-prezentere tako da to nije neka mračna budućnost, već realnost koja samo kaska na Balkanu, i možda u Africi. Nedavno sam se baš lepo ispričao sa veštačkom inteligencijom tražeći odgovore na pitanja u vezi sa nekom isporukom preko Antlantika. Iskreno, nisam odmah primetio da je ljudski glas sintetizovan i da pričam sa algoritmom a ne sa živom osobom. Mašine nemaju parališući strah od javnog nastupa, ali ne treba ni ljudi da imaju te strahove, naročito ako je važno za profesiju kojom se bave.

 

Piše Srđan JOKANOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju