Чортановци су познато излетиште у оквиру Националног парка Фрушка гора и представљају интересантно сеоско насеље смештено на самој обали Дунава. Сам назив села је словенског порекла и најпре је био Шаранац, а потом Чортановци, од руске речи чортан која значи шаран. Е, сада, откуд и онај наставак „новци“? Па, пошто се у селу и око њега трговало рибом и било је од тога доста новца у оптицају настала је кованица – Чортановци и то остаде као име села.
Чортановци леже у проширењу долине Дубоки кроз коју протиче поток Будовар који се улива у Дунав код Старих Бановаца. Поред припродних вредности и лепота, то је простор богат и културно-историјским споменицима: остаци насеља из неолита, остаци римског утврђења, свети извор Савинац на коме је боравио Свети Сава на свом путовању до манастира Ковиљ и Вила Станковић – вила краљевског намесника и доктора-кардиолога, оснивача првог Медицинског факултета у Србији, Раденка Станковића.
Вила Станковић је изграђена 1930. године, а нацрте је израдио познати архитекта Драгиша Брашован. Станковић је био и министар просвете за време владавине краља Александра и намесник краља Петра Карађорђевића. У Вили Станковић се у данашње време одржавају фестивали “Нови Тврђава Театар” и “Шекспир Фестивал”. Подигнута је на прелепом месту са кога се пружа величанствен поглед на Дунав, Банат и Бачку, те и данас представља једну од најлепших летњих резиденција у нашој земљи.
Сликовито насеље Чортановци може се похвалити једном од најлепших плажа на овом делу тока Дунава, атрактивним пешчаним спрудовима и острвима, природним амбијентом Михаљевачке шуме. Плажа је уређена, поседује сунцобране, кабине, део за најмлађе а може се добро појести и попити у оближњим чардама и кафићима. На овој локацији снимане су сцене из филма “Варљиво лето 68.”, делови серије “Вере и завере” и још многе секвенце из филмова и серија српске кинематографије.
Велики туристички потенцијал последњих двадесет и више година се готово уопште не користи, иако је овај потез раније био познат као чортановачка или дунавска ривијера. У скорије време све више јавних личности долазе да уживају у овом месту, а често и купују некретнине како би се вратили природи и њеним благодетима далеко од градских гужви.
Чортановци су као фрушкогорско место још од давнина били врло погодан предео за насељавање. По налазима остатака грнчарије, каменог оружја и оруђа археолози са сигурношћу потенцирају да су прва насељавања у том делу Фрушке горе почела и до 2.000 година пре нове ере. Ти први досељеници су се бавили сточарством, ловом и риболовом на Дунаву и мочвари под именом Абу. Пошто је извор питке воде био у близини то је био још један разлог за насељавање овог простора. Осим доказа из неолита, остатака има и од Римљана из првог века пре нове ере и у римским записима се помиње племе Аматина које је било организовано у посебне племенске заједнице под надзором римских центуриона. Од Римљана је у аманет остала и винова лоза, донета за време цара Аурелија Проба, иначе рођеног на овим просторима, па су од тада Чортановци као, уосталом и читав Срем, познати по квалитеном грожђу и винима.
Текст и слике Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању