Прва целовечерња балетска представа – једночинке „Шехерезада“ и „Силфиде“ (кореографију пренела Јелена Пољакова) премијерно су изведене 19. марта 1923. године и тај датум се сматра званичним почетком рада Балета Народног позоришта у Београду.У том првом периоду, на сцену су постављана дела која су припадала класичном балетском наслеђу. Представе као што су „Kопелија“ (прво извођење 1924), „Лабудово језеро“ (1925), „Жизела“ (1926), „Успавана лепотица“ (1927), „Дон Кихот“ (1931)… са повременим краћим паузама, су и данас саставни део редовног балетског репертоара београдског националног театра.
У периоду до Другог светског рата на сцени су са успехом извођене и (пренесене) чувене кореографије Михаила Фокина као што су „Шехерезада“, „Силфиде“, „Половецке игре“, „Жар птица“, „Петрушка“, „Дон Жуан“, „Златни петао“; затим Леонида Мјасина међу којима се истичу „Тророги шешир“, „Љубав чаробница“, „Човек и коб“, те балети у кореографији Бориса Романова „Тамара“, „Балерина и бандити“, „Болеро“ и други балети.
Балет Народног позоришта је и у раздобљу после Другог светског рата имао веома интензиван развој који траје и данас. И док је између два рата заслуга за то подједнако припадала Маргарити Фроман и Анатолију Жуковском, дотле су послератни развој Балета и његови најзначајнији успеси везани за име и дело Димитрија Парлића. Након завршетка играчке каријере, Парлић веома брзо постаје главни кореограф и редитељ балетског ансамбла, а једно време и његов шеф.
Стваралачки успон Балета Народног позоришта поклапа се са стваралачким успоном Димитрија Парлића, а најзначајнији успеси трупе са његовим уметничким добом. Чак и онда када више није био у напону стваралачке снаге, својим кореографијама, режијама и драматуршким интервенцијама давао је печат играчком изразу Балета Народног позоришта.
Осим Парлића, веома значајан кореографски допринос дали су и Маргарита Фроман са својом поставком „Охридске легенде“ (1947), најпопуларнијим и највише извођеним националним балетом, Пиа и Пино Млакар са представама „Балада о једној средњевековној љубави“ и „Ђаво на селу“, Вера Костић са бројним поставкама међу којима се издвајају „Жар птица“, „Копелија“, „Птицо, не склапај своја крила“, „Даринкин дар“, „Кармен“, Мира Сањина са балетима „Салома“ и „Балада о месецу луталици“. Њихову мисију у наредним годинама и деценијама успешно су наставили Лидија Пилипенко, Владимир Логунов, Бранко Марковић, Жарко Пребил, Крунислав Симић… а фотографије које документују део те славе београдског балета добили смо из Музеја позоришне уметности Србије и Театрослова.
Данашњи управник Народног позоришта Светислав Гонцић каже да му је припала велика част и још већа одговорност да буде на челу Kуће у историјском тренутку, када цео национални театар са поносом прославља сто година континуираног постојања балетског ансамбла и балетског репертоара Народног позоришта:
С. Ј.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању