Уз много среће с топлим јесењим временом обишао сам једну од најлепших бања Мађарске половином новембра, Ђулу. Смештена на југоистоку у покрајини Бекеш, налази се веома близу румунске границе, па ми је сат на телефону често показивао погрешно време.
Прве импресије из хотела оживеле су на разнобојном, разиграном шеталишту поред канала Еловиц, који је изграђен да би се спречиле честе поплаве Белог Кереша, реке која тече поред Ђуле. Европски ариш, који је листопадни четинар, показао је једну од многобројних јесењих нијанси овог места. Чиста вода је право царство за прелепе патке које могу да се сретну на целој дужини канала. Ђула је име добила по свом средњовековном владару Ђули Трећем, а први пут се спомиње у 14. Веку. Након пустошења од стране Турака обновљена је у 18. столећу. Термална купатила су изграђена 1942. и проширена 1959. године. Бања има лековиту воду температуре око 72°Ц, која долази из дубине од око 2.000 метара. Најновији део, који је рај за децу и оне који се тако осећају, назван је Аква Палота и доминира својим дизајном.
Бањски део смештен је у огромном парку дворца Алмаши, старом преко две стотине година. Комплекс располаже са 20 базена, у већини њих је лековита вода. Ту су и базен са тобоганима, базен са таласима, олимпијски базен. Аква Палота, огромна дворана са два велика и дугачка тобогана, једним краћим и веома брзим тобоганом, скакаоницом, дечјим базеном, пећином кроз коју вас носи „речна струја”, шанком на води, свакако је најатрактивнији део бање.
За љубитеље историје и старих здања, посебно су привлачне тврђава и дворац Алмаши који се налазе се непосредно код бање. Одмах преко пута дворца, налази се тврђава Ђула, једина очувана тврђава централне Европе грађена од цигле у готском стилу. Приликом наше посете ту је био соколар са три истренирана сокола. Завршавао је своју смену тог дана.
Два најлепша градска трга, Петофијев и Еркелов, налазе се један до другог, а на овог другом је и атрактивна „Стогодишња посластичарница” са прелепим салонима и малим музејом посластичарства. Посластичарница постоји од 1840. године.
Астрономски сат у облику лопте показује време у различитим светским метрополама и у самој Ђули. Увече врло атрактивно светли зеленим сјајем. Као и у већини бања, и овде постоји метално срце опточено катанцима, којима су се заљубљени млади парови заклели на вечну љубав.
У близини се, међу многобројним црквама, налази јако лепа православна румунска светиња коју вреди посетити.
Пијаце су ми увек најживописнији део града. На овој је избор производа јако добар и могуће је избећи глобалну ГМО производњу. Специјалитет лангош (пљосната мекика са разним надевима) могуће је само овде купити пошто је, као у већини мађарских градова, лакше наћи италијанску, арапску или већ неку другу езготичну храну а не аутентичну локалну. Имао сам прилику да поред великог тржног центра видим и „бувљу” пијацу на којој су многи нашли интересантне комаде за своје домове.
Други део дана је увек посвећен велнес хедонизму а о томе нема потребе превише писати, већ треба доживети и уживати. Уз до сада посећене мађарске бање, поред Харкња, свакако посебно треба издвојити бању Ђула, која уз исцелитељске садржаје нуди и многе друге видове забаве и уживања..
Текс и слике Гордан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању