Док већина деце обожава кућне љубимце, наш познати новинар и народни травар, Момчило Антонијевић је одувек био фасциниран биљкама и време је проводио у шуми. Веома рано је научио где има шумских јагода, на којој страни планине треба тражити печурке, али је научио и да сакупља биљке: дивљу нану, мајчину душицу, кантарион, хајдучицу, траву иву. А од литературе посебно га је привлачила тешка, обимна књига доктора Јована Туцакова „Лечење биљем“. Тако је након година и година проведених ‘у друштву’ са биљкама Момчило дошао на идеју да јавности представи лековите биљке као јестиве састојке веома укусних јела а не само чајева или тинктура. Многе од ових рецептура биле су саставни део његове породичне трпезе а нас је занимало како је књига заправо настала.
– Прошле године добио сам позив од Развојне агенције Златибор да направим кувар са дивљим лековитим и самониклим биљкама намењен малим породичним ресторанима у општинама Пријепоље и Бијело Поље. Задатак је био веома занимљив, али и изазован. Од те мале публикације настао је “Дивљи кувар”. Неки рецепти су изузетно традицинални и праве се у мојој породици дуго (водњика, мућени џем од дрењина), али већина су плод мог експериментисања. Било је и неуспешних покушаја, али и много јела којима су искрено сви били одушевљени.
Од кога сте наследили страст и љубав према лековитом биљу?
– Одувек сам веровао да су биљке одабрале мене, а не ја њих. У породици моје мајке било је неколико чувених траварки, али све су умрле пре него што сам се родио. Увек волим да кажем да је мој највећи учитељ Јован Тацаков, јер је његова књига „Лечење биљем“, коју смо имали у кућној бибилиотеци, трајно трасирала моје интересовање ка лековитим биљкама.
Како је настајала књига уз све догодовштине које су вас сигурно пратиле на овом интересантном кулинарском путовању?
– “Дивљи кувар” није само збирка рецептата. У њој се налазе и приче о неким веома инспиративним људима који су ме својим личним примером и љубављу према природи мотивисали. Први пут сам кувао за 40 особа на једном од најлепших места у Србији, на Филиповом брегу, са ког пуца поглед на Увачко језеро. Кувао сам пасуљ са копривом и штиром и добио један велики комплимент: „Бољи је од бабиног!“
Пише: Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању