Она има 27 година, он 28 и успешно гради банкарску каријеру. Оно што је почело као пословна сарадња убрзо је прерасло у љубав која данас повезује два континента, две културе и један заједнички дом. Њихова прича подсећа да удаљеност, различити језици и обичаји нису препрека када се двоје људи сретну у правом тренутку. О свему томе разговарамо са Јеленом, „нежнијом“ половином брачног пара Нгаи, који су нашли рецепт да споје српску, кинеску и западну традицију.
С обзиром на то да сте се много пута „мимоилазили“ у заједничком друштву пре него што се десило право упознавање на послу, верујете ли у ону стару да се неке ствари десе тек када је право време за то?
– Апсолутно. Тек када су нас пословне прилике спојиле, схватили смо да смо годинама уназад имали небројено шанси да се упознамо. Посећивали смо иста места у Београду, путеви су нам се могли укрстити и у иностранству, а занимљиво је да сам чак била позивана и на његове кућне прославе на које, игром случаја, никада нисам отишла. Све то је разлог више да чврсто верујем како се све у животу дешава са разлогом и у право време.
Ваша љубавна прича је почела „на даљину“, кроз дуго дописивање и рођендан прослављен преко видео-позива. Како вас је тај период дигиталне блискости припремио за тренутак када сте се коначно видели уживо по повратку са пута?
– Посао нас је спојио у тренутку када је мом садашњем супругу, а тадашњем сараднику, с којим раније нисам имала прилику да радим, затребала помоћ. Када сам схватила ко је он и колико смо се пута пре тога мимоишли, запитала сам се да ли је то онај знак у који сви потајно желимо да верујемо. Убрзо смо прешли на неформалне теме, а све се то дешавало баш на дан мог одласка у Азију и дан уочи његовог рођендана. Наредних недељу дана смо провели у дописивању; рођендан је прославио уз моју честитку са плаже, а месецима касније ми је признао да је у почетку сумњао да сам уопште и отпутовала из Београда! Било му је невероватно како сам, поред свих активности, успевала да му одговарам тако ажурно.
Одлучили сте се на заједнички живот након свега два месеца везе. Шта је то у вашем односу било толико снажно да сте знали да желите да делите свакодневицу готово одмах?
– Одлучили смо да започнемо заједнички живот након повратка из Јордана, нашег другог заједничког путовања. У тој предивној оази мира на Блиском истоку смо провели најлепше дане које памтимо. Изнајмили смо ауто и обишли земљу уздуж и попреко – спуштали смо се дивљим стазама до Мртвог мора, спавали у пустињи попут бедуина, обилазили удаљена села ван сваког плана, да бисмо на крају стигли до обале Црвеног мора и уживали у сунцу усред јануара. Љубав према лутању светом је била прва ствар која нас је дубоко повезала. Обоје смо, још од детињства, желели да откривамо и разумемо свет чији смо мали део, као и све различитости које он носи. Наравно, то заједничко интересовање било је тек почетак. Одлука о заједничком животу дошла је спонтано, без много двоумљења. Наше енергије су се препознале, а уз компромис, рад на себи и поверење које смо изградили, схватила сам да брзе одлуке некада могу бити и најбоље за нас – уколико заиста знамо шта желимо.
Пише: Јована Миловановић
Фотографије: Приватна архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању