MOZAIK, PARIZ
Jelisejska polja dobijaju novo ruho

Gradonačelnica Pariza potvrdila je da će u preuređenje Jelisejskih polja grad uložiti 250 miliona evra, ali se ambiciozni preobražaj sasvim sigurno najpoznatije avenije u Evropi ( na svetskom nivou joj konkuriše Peta njujorška) neće desiti preko noći. Veći deo zamišljenog novog izgleda videće se 2024, kada, treći put, Pariz bude domaćin letnjih Olimpijskih igara, trideset drugih.

An Idalgo, prva žena gradonačelnica francuske prestonice u njenoj istoriji, koja je prošlog juna ušla u drugi šestogodišnji mandat na toj funkciji,  istakla je da će planirani posao, koji su još 2019. predstavili lideri lokalnih zajednica i preduzeća, 1,9 kilometara dugu centralnu parisku ulicu pretvoriti u „izvanredni park“.

Odbor za Jelisejska polja od 2018. vodi kampanju za kompletni redizajn avenije i okoline. „Tokom poslednjih trideset godina, legendarna avenija izgubila je sjaj. Parižani su je progresivno napuštali i bila je pogođena sa nekoliko uzastopnih kriza: protest žutih prsluka, štrajkovi, zdravstvena i ekonomska kriza“, naglasio je Odbor u saopštenju podrške gradonačelnici Idalgo.  Predsednik ovog tela Žan-Noel Rajnhart pre godinu dana objašnjavao je zašto su Polja izgubila svoj oreol: „Često ih nazivaju najlepšom avenijom na svetu, ali mi koji radimo ovde svakog dana nismo uopšte sigurni da je to tako. Jelisejska polja imaju sve više posetilaca i velike kompanije biju bitku da budu na njima, ali Francuzima avenija izgleda izlizano.“

Odbor je organizovao javnu raspravu o tome šta bi trebalo uraditi sa avenijom. Usvojeni planovi uključuju smanjenje prostora za vozila na polovinu, pretvaranje puteva u pešačke i zelene površine i podizanje tunela od drveća kako bi kvalitet vazduha bio bolji.

Iako je avenija dobila ime po raju iz grčke mitologije, prvobitno je bila mešavina močvara i kućnih bašta. Andre L’ Notr, baštovan Kralja Sunca, kako su zvali Luja Četrnaestog, prvi je dizajnirao široko šetalište koje krasi dvostruki red brestova sa svake strane, nazvano Grand Cours. Šetalište je preimenovano u Jelisejska polja 1709. godine, prošireno je, a do kraja 18. veka postalo je omiljeno mesto Parižana za šetnju i izlete.

Na Jelisejskim poljima Pariz je proslavio oslobođenje od nacističke okupacije 1944, a proslave velikih fudbalskih pobeda ne mogu da se zamisle bez reke ljudi na toj aveniji, no, njen čuveni šarm je izbledeo najviše zato što je se sve više klone sami Parižani. Danas je čuvena po preskupim kafeima, luksuznim prodavnicama, prodajnim salonima najskupljih automobila, kirijama za iznajmljivanje poslovnog prostora među najvišim na svetu. I, po vojnoj paradi koja se svake godine održava na Dan Bastilje, 14. jula.

Pre nego što je kriza izazvana virusom korona zaustavila međunarodni turizam, arhitekta Filip Kjambareta, čija je firma PCA-Stream izradila planove za preuređenje, utvrdio je da se na aveniji dnevno nađe oko sto hiljada pešaka, od toga 72 odsto čine turisti, a 22 odsto čine zaposleni u toj ulici.  Auto-putem sa osam traka svakog sata u proseku prođe tri hiljade automobila, većina samo u prolazu, ali je avenija zagađenija od prometnijeg kružnog toka  koji obavija francusku prestonicu na periferiji. Kjambareta zaključuje da su Jelisejska polja postala mesto koje sumira probleme sa kojima se suočavaju gradovi širom sveta: „zagađenje,  automobili, turizam i konzumerizam“ i da je potrebno da se avenija preuredi da bi postala „ekološka, poželjna i inkluzivna“.

Priprema Milica Stamatović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju