Jesen u manastiru Kaona

Srećna sam što živim u vetu u kome postoji oktobar“, napisala je pre više od jednog veka kanadska književnica Lusi Mod Montgomeri, nama poznata i po televizijskoj seriji „Put za Ejvonli“, koji je u Srbiji emitovao sredinom devedesetih godina prošlog veka, a koja je nastala po njenim knjigama. Njene reči najjednostavnije opisuju osećanje koje se doživi kada se u oktobru putuje Srbijom, onom sakrivenom od gradskih čeljusti. A kada se kroči na mesto kao što je porta Manastira Kaona, onda posetilac ne može a da ne pomisli: „Divna je i srećna zemlja i njen narod koji ovakvu prirodu i građevinu imaju. Božji dar je to, koji su, eto, ruke monaške i njihova posvećenost osvetlile i svim znanima i neznanima koje nanese put u atar tamnavskog sela raginja darivala za puno srce, mir u uši i blagodet za oči i uši“. redanje kaže da se u polju u blizini zvora, koji je danas u okviru manastirske porte, okupila vojska iz Tamnave kako bi poslednji put predahnula napojila konje uoči odlaska u boj na osovo. Tu su se vojnici rastajali sa ajkama, suprugama, sestrama… Žene alje nisu mogle. Među njima je bila i konijaona, sestra Miloša Obilića. ada su na Kosovu ostale bez svojih ajmilijih, žene su se okupile na mestu oslednjeg viđenja sa njima. Donosile u kamen po kamen, svaki namenjen oginulom ratniku i od njih sagradiše manastir koji dobi ime Kaona, po konijioni Obilić. Manastir je posvećen Svetom rhangelu Mihailu, dva puta je do emelja rušen, tri puta spaljivan. A onasi su kao mravi kad im uništiš ravinjak, ponovo se vrate na isto esto i ponovo ga naprave – kaže guman Filimon (Zeković), starešina Manastira Kaona. elika obnova Manastira počela je ostavljenjem oca Teofila (Stanimirovića) za starešinu 1962. godine. ratstvo je prvo podiglo novi konak kome je danas pohranjena manastirska riznica izuzetne duhovne i materijalne vrednosti. Deo riznice je Hadži Ruvimov krst iz 1790. godine, red kojim su se Karađorđe i njegovi ustanici zakleli uoči podizanja rvog srpskog ustanka. U riznici e čuvaju i čestice više svetitelja: vetih apostola Jakova i Timoteja, vetog velikomučenika Dimitrija olunskog, svetih iscelitelja Pantelejmona, Kozme i Damjana, svetog ovana Zlatoustog i svetog Vasilija elikog, svete Petke Paraskeve… Tu e i deo mošti svetog Nikole, poklon uskog patrijarha, još jedan srebrni rst Hadži Ruvima i prvo štampano evanđelje iz Moskve, iz 14. veka. rvobitni izgled crkve bio je epoznanica sve do pre tridesetak odina kada je rađeno podno grejanje svetlost dana su ugledali temelji tarog manastira. Na osnovu tih skopina arhitekta Predrag Ristić e projektovao repliku, crkvu posvećenu Vaskrsenju Hristovom, koja je 011. godine izgrađena na monaškom roblju, nedaleko od Manastira. Iznad jezera su do pre neku odinu bile ruševine škole stare ek i po, najstarije u ovom kraju, oja je dve godine bila i bogoslovija. Lane smo je obnovili uz pomoć meštana i u njoj su sada muzej, iblioteka i atelje u kome se slikaju kone – priča iguman Filimon. – U ašem Manastiru podignuta je i rva krstionica u obliku rotunde rotundus u prevodu s latinskog nači okrugli, prim. a.). Svi znamo a se na krštenju oni koji se krste otapaju u vodu, a kako u gradovima, ranohrišćansko vreme, uglavnom ije bilo mogućnosti za potapanje u eke, onda su se krstionice kopale.

Nastavak pročitajte u broju 3120.