Срећна сам што живим у вету у коме постоји октобар“, написала је пре више од једног века канадска књижевница Луси Мод Монтгомери, нама позната и по телевизијској серији „Пут за Ејвонли“, који је у Србији емитовао средином деведесетих година прошлог века, а која је настала по њеним књигама. Њене речи најједноставније описују осећање које се доживи када се у октобру путује Србијом, оном сакривеном од градских чељусти. А када се крочи на место као што је порта Манастира Каона, онда посетилац не може а да не помисли: „Дивна је и срећна земља и њен народ који овакву природу и грађевину имају. Божји дар је то, који су, ето, руке монашке и њихова посвећеност осветлиле и свим знанима и незнанима које нанесе пут у атар тамнавског села рагиња даривала за пуно срце, мир у уши и благодет за очи и уши“. редање каже да се у пољу у близини звора, који је данас у оквиру манастирске порте, окупила војска из Тамнаве како би последњи пут предахнула напојила коње уочи одласка у бој на осово. Ту су се војници растајали са ајкама, супругама, сестрама… Жене аље нису могле. Међу њима је била и конијаона, сестра Милоша Обилића. ада су на Косову остале без својих ајмилијих, жене су се окупиле на месту оследњег виђења са њима. Доносиле у камен по камен, сваки намењен огинулом ратнику и од њих саградише манастир који доби име Каона, по конијиони Обилић. Манастир је посвећен Светом рхангелу Михаилу, два пута је до емеља рушен, три пута спаљиван. А онаси су као мрави кад им уништиш равињак, поново се врате на исто есто и поново га направе – каже гуман Филимон (Зековић), старешина Манастира Каона. елика обнова Манастира почела је остављењем оца Теофила (Станимировића) за старешину 1962. године. ратство је прво подигло нови конак коме је данас похрањена манастирска ризница изузетне духовне и материјалне вредности. Део ризнице је Хаџи Рувимов крст из 1790. године, ред којим су се Карађорђе и његови устаници заклели уочи подизања рвог српског устанка. У ризници е чувају и честице више светитеља: ветих апостола Јакова и Тимотеја, ветог великомученика Димитрија олунског, светих исцелитеља Пантелејмона, Козме и Дамјана, светог ована Златоустог и светог Василија еликог, свете Петке Параскеве… Ту е и део мошти светог Николе, поклон уског патријарха, још један сребрни рст Хаџи Рувима и прво штампано еванђеље из Москве, из 14. века. рвобитни изглед цркве био је епознаница све до пре тридесетак одина када је рађено подно грејање светлост дана су угледали темељи тарог манастира. На основу тих скопина архитекта Предраг Ристић е пројектовао реплику, цркву посвећену Васкрсењу Христовом, која је 011. године изграђена на монашком робљу, недалеко од Манастира. Изнад језера су до пре неку одину биле рушевине школе старе ек и по, најстарије у овом крају, оја је две године била и богословија. Лане смо је обновили уз помоћ мештана и у њој су сада музеј, иблиотека и атеље у коме се сликају коне – прича игуман Филимон. – У ашем Манастиру подигнута је и рва крстионица у облику ротунде ротундус у преводу с латинског начи округли, прим. а.). Сви знамо а се на крштењу они који се крсте отапају у воду, а како у градовима, ранохришћанско време, углавном ије било могућности за потапање у еке, онда су се крстионице копале.
Наставак прочитајте у броју 3120.