Дечаци Мартин и Матија (12) живе у заиста тешким условима. Док се друга деца играју, они с татом иду у надницу, беру јагоде и носе гајбице. Док друга деца купују нове телефоне, они прикупљају новац за копачке и лопту. Док друга деца безбрижно одрастају, они спавају у хладној соби у истом кревету са родитељима, покривајући се због зиме са што више ћебади и посматрајући улегли плафон њихове оронуле куће.
„Плаше се. Кад је био земљотрес, само што се није сручила. Следећи мало јачи потрес и кућа оде. То је катастрофа. Али вредни су, помажу. Хоће са мном и у надницу. Ситна је то пара, али они зберу, зберу, зберу и онда купе патике” – прича њихов отац, Милан Јевтић из Маренова код Варварина.
Поред дванаестогодишњих близанаца, у овој трошној кући живе још мајка Жаклина, и четворо старије деце: Никола (21) који има сметње у развоју, Ненад (20), Тамара (17) и Немања (15). Сви заједно деле три собице старе куће и свега два кревета.
„Најтеже нам је за Николу. Било је проблема на порођају, неки живац у мозгу му је оштећен и остао је „под ману“, не може да збори. Разуме онако помало, али не зна да одговори. Морамо стално да смо уз њега, да га купамо, да га хранимо. Не дај Боже сам на пут да изађе, скоро је био негде и није знао да се врати. Кад ја радим супруга је ту, кад она ради, ја не мрдам… и тако. Док можемо, борићемо се за њега, сутрадан ће браћа и сестра да брину.”
Седамнаестогодишња Тамара принуђена је да дели кревет са браћом. Све кућне послове зна и није јој никакав проблем да их обавља, поред вредног учења.
„Одличан сам ђак и жеља ми је да упишем Економски факултет у Нишу. Не знам да ли ће родитељи имати средства, али трудићу се некако сама да зарадим за даље школовање. Да олакшам и њима!” – истакла је Тамара.
Браћа Немања и Ненад увелико помажу у издржавању породице. Тешке физичке послове обављају од своје 13. године!
„Не идем на екскурзије јер су моји родитељи у тешкој финансијској ситуацији. Прече ми је да обезбедимо нешто што је потребно за свакодневницу, него да идем негде на два дана. Није ми то толико битно. Маштам да имам купатило и своју собу. Да не будем на сметњи ни сестри, ни браћи. А жеља ми је да будем керамичар” – надовезао се петнаестогодишњи Немања.
Текст и слике Хуманитарна организација Срби за Србе
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању