Саговорник “Илустроване Политике”, који нас води кроз ову необичну авантуру је Игор Јовановић (34), консултант за пословање и вештачку интелигенцију. Игор истиче да су путовања су за њега много више од обичних одмора – она су животна авантура, прилика за учење, самопроучавање и откривање нових светова. На свом порталу www.courageouswanderer.com, дели приче са разних дестинација, бележећи јединствене утиске и незаборавне тренутке које му путовања пружају. Посетио је бројне земље – чак 40. За Јордан каже да је то земља која га је у потпуности очарала својом природом, историјом и незаборавним тренуцима који остављају дубок траг на души, стварајући утисак много снажнији од свега што је претходно доживео. Пут у Јордан симболизује и почетак његових авантура као светског путника, пружајући му инспирацију за покретање свог портала о путешествијима.
Како је изгледао први сусрет са овом земљом, можете ли читаоцима “Илустроване” да то дочарате?
– Када сам први пут крочио на јорданско тло, одмах сам осетио да сам закорачио у потпуно други свет. Свет у којем се историја не памти само кроз музеје и старе књиге, већ живи у сваком кутку, у сваком камену, у сваком даху пустињског ветра. За мене, Јордан је био много више од обичног одредишта – било је то путовање кроз време, кроз прошлост која је потпуно оживела пред мојим очима, али и кроз будућност која ће се испоставити да је прожета тренуцима мира и уживања у постојању. Први сати боравка у Аману, главном и највећем граду Јордана, били су испуњени енергијом и живописним ритмом, али, како сам касније открио, права магија Јордана чекала ме је тек након напуштања градске вреве и одласка према бескрајном простору пуситње Вади Рум. Тада сам осетио да је то тренутак преокрета у мом путовању – осећао сам да се права авантура тек тада захуктала, када сам напустио урбанизоване делове и закорачио у неистражене, дивље пределе који ће ми заувек променити поглед на свет.
Шта је то што вас је тако дубоко дирнуло на том месту?
– Долазак у Вади Рум био је као улазак у паралелни универзум, паралелну стварност, у свет где пуситњски пејзажи изгледају као да су део нечијег сна. Са сваким кораком осећао сам да постајем све дубље повезан са самим собом и природом око себе. Прелепе, бескрајне песковите дине и стене које су се протезале до хоризонта пружале су осећај неког другог, непознатог света. Иако сам знао да ме чека бескрајно песковито пространство изван цивилизације, та пустiња била је много више од песковитих дина и ужареног песка. Било је то искуство које ми је открило богатство тих пространости, тих неистражених крајева, који одражавају душу Јордана у њеном најчистијем облику. Осетивши бескрајност, тишину и светлост која је долазила са заласком сунца, осетио сам праву магију. Сва моја чула била су присутна и отворена за сваки детаљ – мирис ваздуха, звук ветра, па чак и начин на који су се стене мењале под игром светлости и сенки. Био је то тренутак унутрашње повезаности са природом који не можете доживети нигде другде.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању