Председник Трамп је објаснио да му је Баграм потребан јер је база стратешки лоцирана, што омогућава да се из ње држи на видику огроман регион у централној, јужној и западној Азији (Блиски исток), укључујући објекте у НР Кини у којима се, наводно, производи нуклеарно оружје. Није споменуо друге суседне земље које су такође од интереса за Вашингтон, попут Ирана, који има нуклеарни програм, као и Пакистана и Индије, који већ поседују нуклеарне бомбе.
Лет из базе Баграм у било коју од ових земаља траје сат и по до два, понекад и мање. Северније, у централној Азији, налазе се државе настале распадом бившег Совјетског Савеза, које се сматрају „меким трбухом“ још једне моћне војне силе — Русије.
Скромно село Баграм дуго је било нераскидиво повезано с војском и ратом. Средином 1970-их совјетски стручњаци изградили су ту писту дугу три километра, способну да прими све врсте авиона, укључујући стратешке бомбардере и тешке транспортне летелице. Затим, када је у државном преврату у априлу 1978. на власт дошла авганистанска левица, авиобаза је брзо прешла под пуну совјетску контролу.
Са „међународном помоћи“, како је у Москви називано увођење совјетских војника у Авганистан, Баграм је од 1979. постао касарна за низ великих јединица. Тако је остало током деценије совјетског ратовања — најдужег у савременој историји Русије — у којем је погинуло око 15.000 војника и официра Црвене армије, а још много више авганистанских војника, цивила и побуњеника.
Наравно, и Американци су одмах заузели Баграм, када су започели рат у Авганистану 2001. против „међународног тероризма“ и режима верских ученика — Талибана — код којих је, причало се, уточиште нашао вођа Ал-Каиде Осама бин Ладен. Американци су Баграм учинили главном базом за испоруку залиха, особља и војне опреме, а касније и центром многих борбених операција током 20-годишњег ратовања против Талибана. Очигледно је да су одатле хеликоптери са специјалним снагама одлазили у акције у Пакистан, где је касније убијен терориста број један — Бин Ладен.
Трамп је два пута посетио базу током свог првог председничког мандата, вечерао тамо са маринцима и одржао патриотске говоре пред њима. Према неким проценама, око 100.000 војника прошло је кроз Баграм током две деценије америчког присуства.
Баграм је активно припреман да постане главна база за америчке војне операције у Централној Азији. То подручје је једно од стратешки најзначајнијих за Кину и Русију — мост који спаја две велике војне и економске силе. Ту делују и међународне организације за развој и безбедност под вођством Москве и Пекинга: Евроазијска економска унија (ЕАЕУ), Организација уговора о колективној безбедности (ОДКБ), Шангајска организација за сарадњу, као и Иницијатива Појас и пут.
Пише Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању