На магистралном путу Косовска Митровица – Лепосавић – Рашка, на само пола километра испред Јариња, данас административног прелаза, на првој великој кривини, са леве стране идући према Рашки, налази се необичан споменик, урађен још 1946. године, од делова камиона висине 4,5 метра са постољем. И данас старији возачи из Косовске Митровице и Звечана, пролазећи поред споменика на овој деоници, сиреном одају почаст људима којима је споменик подигнут, пре свега једном „Трепчином“ раднику из Грабовца, код Звечана, који је баш овде страдао 24. априла 1946. возећи службени камион.
У тој несрећи 1946, у „Трепчином“ камиону, живот су изгубила три радника: возач Јован Вукадиновић, из Грабовца, код Звечана, Душан Рашо, из Игала, и Милорад Стефановић, из села Мијаковића. Пошли су по робу за велико предузеће и на месту где је сада споменик, због лошег пута, камион је склизнуо у 50 метара дубоку провалију. Сва три радника „Трепче“ су на лицу места погинула.
До 1960. године, на дан њихове погибије, ученици су организовано из Грабовца долазили са наставницима да одају почаст страдалим радницима. Од тада је, међутим, споменик био запуштен и заборављен све до 2020. године.
– Често сам пролазио овим путем и гледао оронуо, запуштен и заборављен споменик. Дивио сам се нашем комшији из села, Јову Вукадиновићу, за подвиг пребацивања „Трепчиних“ диверзаната до партизана на Копаонику, у јулу 1941. године. Са страдањем Јова, његов дом у Грабовцу је угашен. Био је јединац у породици Белке и Митра. Одлучио сам да почнем обнову споменика. Када сам испричао причу садашњем „Трепчином“ руководству, на челу са Јованом Димкићем, наишао сам на разумевање. Уз финансијску помоћ Комбината споменик је реновиран – каже Жарко Ристић, из Грабовца, иначе инжењер „Трепче“ у пензији. Жарко је написао и песму посвећену трагично настрадалом Јовану Вукадиновићу.
Жарко каже да су Вукадиновићи били једино домаћинство у Грабовцу са тим презименом и да је смрћу Јованових родитеља, Белке и Митра, ово презиме угашено.
Возач камиона Јово Вукадиновић је био млад и веома добар радник који је за време рата био добро повезан са партизанима, нарочито са „Трепчиним“ комунистима, који су се од првог дана рата борили да ни грам олова не оде за Хитлера.
Teкст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању