НИШЕВАЧКА КЛИСУРА
Јупитеру на дар

Ја, Луције Аурелије Јустин записујем: Лепо је ово насеље Тимакум Мајус као једна од станица на римском путу Лисијус – Наисус – Рацијарија. Римски пут, односно, „Via militaris“ широк је девет корака (шест метара), поплочан великим вишеугаоним плочама, посут је песком и са каменим мостовима је. Први је век. Подигнуте су високе зидине и куле, подигнута је планинска утврда, односно одбрамбено утврђење, а ја седим крај бистре воде у оближњем врелу. То су популарне терме. Записујем још на жртвенику овде –Јупитеру најбољем највишем богу и осталим бесмртним боговима за задравље наша два узвишена господара и императора поставио је Луције Аурелије Јустин, најоданији ветеран њихове узвишености и величанства.

Ја, безимени понизни слуга и писац за потребе проте Радослава у граду Сврљигу записујем, преписујем Сврљишко јеванђеље. Година је 1279. Златно доба средњовековног града Сврљига. Град је обновио српски жупан Стефан Немања, пошто га је најпре у освајачком походу из Ниша против Византије разрушио 1187. године.

Ја, Мустафа, одлазим из ове лепе варошице за Ниш. Сви се склањају, па то чиним и ја. Безбели, чудна нека врмена. 1800. година је. Осман Пазван-оглу уништава овај град. Остаје само џамија. Збогом и лепа, Сврљишка Бањо.

Ја, С.Ђ.Ј, новинар, називам ову пругу Ниш – Зајечар – Прахово „нашом Швајцарском“ Заправо, цео тај потез у Сврљишкој клисури. Општепознато је да је пруга испланирана још у време владавине краља Милана Обреновића, али су тунели пробијени тек почетком овог, двадесетог века. Има их укупно 32, отприлике толико има и мостова које је пројектовао познати српски научник Милутин Миланковић. Железница са уским трачницама почела је да се гради 1907, док железница широког колосека почиње тек сад са радом. Месец је август. Петнаести. Година 1922.

Ја, планинар, планинарим ових дана и проналазим поменуте локалитете. Првобитни план ми је да обиђем Нишевачку клисуру. Крећем из Ниша, па преко Сврљига и стижем у Нишевац. Одатле, уским асфалтним путем стижем и у атар Вароши. И пењем се на Кулу. То је утврђење о којем нам прича Јустин.

Текст и фотографије Весна Тодоров

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању