Фронтмен загребачке групе „Аеродром“, Јурица Пађен, протеклих месеци био је музички врло активан, а са својим бендом, походио је и наше крајеве, али најављује и бурну јесен. Но, како хронологија налаже, кренимо редом. Његов „Аеродром” функционише још од краја седамдесетих година минулог века. Објавили су мноштво студијских и компилацијских албума и оставили низ незаборавних хитова: Фратело, Обична љубавна пјесма, Стави праву ствар на право мјесто, Што си у каву ставила… И данас с подједнаком радошћу стварају нове песме и свирају концерте. Њихов најјновији хит „Бура оре море” уздрмао је овдашње радио-станице као у златна времена рокенрола, од пре четрдесет и више година. И сам аутор песме био је изненађен одјеком који има ова нумера.
– Песма „Бура оре море” има занимљив наслов, али и ту једну хипнотичку моторику понављања која људима улази у уво. Очекивао сам да ће у приморју бити слушана, али јако сам се угодно изненадио видевши да је песма и у континенталном делу популарна, а велико ми је задовољство што је препозната и у Србији и била је хит недеље на београдском Радију 202 – каће Пађен.
Знано је да је оснивач „Аеродрома“ својевремено свирао и у групи „Парни ваљак“, као и у последњој постави „Азре“. Поред тога, уз Владу Калембера, Алена Исламовића и покојног Рајка Дујмића, основао је групу „4 аса”.
„Аеродром“ је промовишући свој нови хит, а уједно не запостављајући ни стари репертоар, у августу одржао концерт у Панчеву, а недуго затим је свирао и зрењанинској публици на Данима пива. Врло брзо уследиће гостовања у Чачку, Краљеву, Београду и Новом Саду.
– Овог лета смо свирали по целој регији – прича Пађен. – У Хрватској, у Босни и Херцеговину, у Србији. Одзив публике у Панчеву и Зрењанину је био фантастичан. Комплетна организација и гостопримство били су стварно врхунски и понели смо јако лепе успомене и утиске са тог дела наше летње турнеје. Враћамо у Србију на јесен, и
имаћемо концерт на Фестивалу приче у Чачку 23. Септембра, а потом у Краљеву (3.11) и у Новом Саду (4. 11). У међувремену, ја ћу још наступати са Македонском филхармонијом, која ме је позвала да будем њихов гост кад буду изводили моје песме у том класичарском, филхармонијском аранжману 14. октобра у Скопљу и дан после у Београду.
Ваша каријера је богата. Били сте у многим познатим групама, а ипак сте крајем седамдесетих формирали свој „Аеродром“. Да ли разлог томе што сте имали жељу да се ауторски искажете?
– И раније сам имао прилике да ауторски стварам, међутим „Аеродром“ сам формирао због жеље да експериментишем са неким новим звуком, а уједно да ми то буде платформа за моје ауторске тежње. Дакле, да имам бенд са којим ћу изводити песме, јер сматрам да та хемија коју бенд има, њу никада не може надоместити некакав рад у студију, продуцентски и са програмирањем, јер музика је у принципу размена енергије и каде се енергије поклопе – то је оно што зовемо хемија. Онда добијамо нешто што је много више него прост збир оних који су то радили.
Већ првим албумима стичете добру позицију на топ листама. На радију се врте ваши хитови. Уз изузетно певљиве рефрене, снимали сте у квалитетним студијима, а ваше је плоче красила и врхунска продукција Тинија Варге. Како је било снимати у иностранству са врхунским музичарима и продуцентима какав је рецимо био Варга?
– Снимати у иностранству било је у сваком случају изазовно и на неки начин врло добро што се тиче искуства, јер тамо смо наилазили на људе који су стварно знали радити свој посао. У то време ми нисмо имали толико вештих техничара и продуцената. Нисмо имали ни студијску технику, на пример. Један од људи који је свакако оставио највећи траг у нашем раду је и Тини Варга који је заправо продуцирао целу тадашњу сцену. Радио је са најбољима из целе регије и редом су то били успешни албуми, а он је сам по себи био врло талентована особа. Осим што је био одличан продуцент, он је био и одличан музичар. Свирао је гитару, певао је, био је и сам аутор и знао је како претворити песму у звук који ће најбоље одговарати бенду. Уз то је сарађивао и са групом „АББА“ кад је био тамо, па смо следом тога и ми као госта на албуму „Обичне љубавне пјесме“ имали Уфа Андерсона који је свирао саксофон са АББА-ом на живим турнејама и у студију. Рад са Варгом је било једно незаборавно искуство, и ево, као што видимо и „Обична љубавна пјесма“ након 40 година још увек се јако пуно врти, има пуно прегледа на Јутјубу, значи да је наставила живети дуги низ година, управо због тога што је у песму уткан нечији дух, а то је била синергија наших и Тинијевих стремљења.
Текст Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању