Борчане, село које тихо умире
ЈУЖНА СТРАНА КОПАОНИКА

Док се на централном, средишњем делу Копаоникa, највеће српске планине, убирају плодови од туризма и док посетиоци, не само из Србије, већ читаве Европе,  уживају  у чарима ове горе, на само десет километара ваздушне линије јужно од ове лепотице, у некада великом селу Борчане, цивилизација и њене благодети још нису стигле.

Село Борчане, са близу 8.000 хектара, највеће у општини Лепосавић и на Космету, типичан је пример тихог умирања  планинског села, смештеног на  надморској висини између 1.100 и 1.350 метара. Са својим пространим пашњацима, обиљем воде и плодном земљом идеално је за узгој оваца, крава и коза али и за пчеларство. Струја и какав такав пут стигли су овде тек осамдесетих година прошлог века, но и даље мештани „кубуре“ и са струјом и са путем

До Борчана се стиже скретањем десно уз Борчанску реку, 17 километара из Сочанице, са магистралог пута Косовска Митровица – Лепосавић.  Прва половина пута од Сочанице према Борчану је асфалтирана, а друга половина са бројним успонима и серпентимама је џомбаста, па у овом периоду године туда могу да прођу само боља теренска возила, трактори и камиони.

Савладањем успона са јаругама на путу и честим одронима камења  према забитом планинском селу, шири се видокруг  подкопаоничких, али и села на Рогозни, на западној страни  реке низ Ибар, наспрам Копаоника.

Северац са пахуљама снега крајем новембра, које стижу са Панчићевог врха и са Копаоника, који је већ под снегом, наговештавају зиму која је на прагу али која је овде мало одоцнила.

Изласком на највиши планински превој на јужној страни Копаоника виде се разбацане махале села Борчане  из којих скоро да нигде нема дима из димњака.

У средишњем делу села свраћамо код 72-годишњег Миленка Раденковића чије кућа је најпунија, јер живи са супругом Ваном и сином Јабланом. Остала домаћинства су самачка или са двоје  старих у кући.

– Од шездесетих година прошлог века из Борчана тече река исељавања и већ је село на издисају. Ево, данас овде има још девет домаћинстава и само 17 становника. Нити већег села, нити мање житеља у њему. Народ је одавде одлазио због недостатка пута, али и што је струја касно дошла – вели Миленко који се у Борчане вратио 2005. из Крагујевца  где је радио као грађевински радник.

Његов син Јаблан, један од млађих у селу који је ту саградио и нову кућу, каже нам да Борчане има бројне махале: Руцманце, Брзанце, Горњу малу, Ладово, Јаблиће, Ођевље, Марковиће, Росуље, Урвиште, Борчанску малу у центру… и да је већина тих махала празна са оронулим и напуштеним кућама. Јаблан открива и да је Борчане  имало чак 32 презимена када је у њему живело близу 200 домаћинстава.

 

Текст и фотографије Зоран Влашковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању