Južnoafrički reditelj govori za ilustrovanu

Kakvi su lomovi zadesili malu belu zajednicu Afrikanera, nekada gospodara života i smrti u rasno podeljenoj zemlji, prikazuje nam tamošnji reditelj Etijen Kalos u filmu „Žeteoci“. za naš list pričao je i o lomovima u svojoj porodici, još otkako mu je pradeda iz grčke peške krenuo na drugi kraj sveta

Njegova karijera nije zadivljujuća – tek četiri kratka filma ima za sobom, mada su oni osvojili i tri lepe nagrade na svetskim festivalima, uključujući i „Zlatnog lava“ u Veneciji. Zadivljujuća je tema Kalosovog prvog dugometražnog igranog filma koji je ove godine snimio. „Žeteoci“ na sasvim novi način u okvirima južnoafričke kinematografije postavlja probleme vremena nakon kolonijalizma i vladavine rasne podvojenosti.

Etijen Kalos (45) nije u prvi plan istakao uobičajene probleme između belog i crnog stanovništva u toj zemlji, već one unutar Afrikanera, nekada vladajuće, bele manjine, potomaka holandskih doseljenika koji su još u 16. stoleću stigli na krajnji jug kontinenta. Nakon četvrt veka krhke demokratije u Južnoafričkoj Republici, otkada je ukinut rasistički sistem aparthejd, danas još ima mnogo ostataka teške prošlosti u tamošnjem društvu gde se sve češće događaju nerazjašnjena ubistva belih farmera. Radnja se dešava u provinciji Fri Stejt (Slobodna Država), gde je film i sniman. Dramatični i potresni događaji odigravaju se u idiličnom okruženju žitnih polja, proplanaka, farmi, crkava i planina u izmaglici.

Ta zemlja je uvek bila uporište Afrikanera, bele manjine koja je uspostavila rasistički režim na krajnjem jugu Afrike. Svaka farma je izolovana i daleko od druge, svet za sebe, sa rešetkama na prozorima, čiji su vlasnik i njegova porodica opsednuti muškom snagom i hrabrošću. Na početku filma majka porodice, prilično verski rigidna, kaže: „Tako nas je malo ostalo“, misleći na potomke prvih belih doseljenika. I nastavlja, izgovarajući molitvu: „Gospode, učini njegovu krv jakom, ojačaj njegovo seme…“. Misli na svog sina Jana u koga ima manje poverenja nego u Gospoda da će održati farmu i produžiti život porodice.

Jednog dana, majka u porodicu dovodi dečaka Pitera, istog godišta kao njen sin Jano. Piter je siroče problematične prošlosti i ponašanja iideja je da se u ovoj konzervativnoj porodici „izvede na pravi put“ kako zajednica Afrikanera ne bi izgubila još jednog člana. Zamolila jeJana da pridošlicu prihvati kao rođenog brata, ali dva dečaka počinju borbu za roditeljsku ljubav i nasledni tron. Religiozna, politička i seksualna uverenja te, do tada „srećne“, porodice su na iskušenju.

Izuzetnu priču o prilično nepoznatim aspektima života daleke zemlje gledao sam proletos na Kanskom festivalu, gde sam upoznao i njenog autora Etijena Kalosa. Otkrio mi je, za početak, da je ovaj film delimično zasnovan na njegovim životnim iskustvima.

– Rođen i odrastao u Južnoafričkoj Republici kao prva generacija imigranata iz Grčke. Više nego društveno-političke prilike želeo sam da istražujem te predele i tamošnji način života. Bogat kraj, žitnica cele zemlje, a podeljen, rastrzan i nesrećan zbog nasleđa prošlosti i sukoba koji su se tu dogodili. Koliko istorija, toliko i geografija, formirali su identitet naroda u toj provinciji. Sa druge strane, hteo sam da pokažem kako sam se ja osećao dok sam odrastao tamo, ne pripadajući svojoj porodici, svojoj zajednici, svojoj kulturi i svom telu.

Nastavak pročitajte u broju 3118.