Тајлер Таормина говори за „Илустровану“
Ове године, када је свет остао без великих холивудских хитова, на сцену су истрчали само најхарбрији, независни аутори који имају мало новца, а много (добрих) идеја. Док моћни студији брижно чувају своје снимљене филмове за нека боља времена у којима ће поново са осмехом бројати зараду из биоскопа, чини се да су гледаоци сасвим задовољни новим открићем. Сазнали су да у свету постоји много добрих филмских прича и аутора који немају много простора да кажу шта желе у „нормалним“ временима. Сада их ништа не може зауставити: ни корона, ни недостатак новца, ни рецесија у најави…
Један од тих неустрашивих је Тајлер Таормина, млади редитељ из Лос Анђелеса чији је дебитантски играни филм „Ражани сендвич од шунке“ обишао многе фестивале Европе и Америке током протеклих годину дана, и сада управо креће да се приказује у САД. Надамо се да ће овај јединствени драгуљ стићи и до нас у догледно време.
На енглеском, назив филма је исти као чувена књига Чарлса Буковског („Ham on Rye”) која је преведена код нас као „Блудни син“, али филм нема никаве вез са књигом. Највише има са својим буквалним значењем „сендвич од ражаног хлеба са шунком“ јер се радња добрим делом дешава у сендвичари „Код Монтија“, у неименованом америчком граду, у непознатом времену које је могуће „растегнути“ од педесетих година прошлог века до данас.
Две половине филма су сасвим другачије, и садржајно и визуелно. Први је носталгична поезија, љубавно писмо безбрижној младости која нестаје, а други надреални, мистичан и спиритуалан. Цео филм је као сан, личан и интиман, очигледно инспирисан стварним животом редитеља и сценаристе и обогаћен магичним оком бриљантног фотографа Карсона Лунда. Атмосфера у градићу и сендвичари, као и осећања главних јунака и гледалаца, важнија су од саме радње која се дешава током једног тромог летњег поподнева, у типичном америчком предграђу.
Група тинејџера се спрема за важан догађај. Они облаче најбоља одела и хаљине својих родитеља, спремају се, договарају и крећу на пут… до локалне сендвичаре у којој ће кроз ритуалну игру пронаћи свог пара и изабрати своју судбину на крају школских дана. Неко иде пешке, неко колима, неко сам, неко у друштву. Нервозно узбуђење младости уступиће место страху од уласка у непознато – постаће одрасли људи. Свако од њих има два избора: остати у том малом, предвидивом месту и знати тог тренутка читав свој будући живот, или отићи у велики свет пун изазова.
Пише Срђан ЈОКАНОВИЋ