Традиционално највећи горански празник у Гори на шар планини, на крајњем југу Косова и Метохије, Ђурђевдан, симбол почетка пролећа и младости, привуче највећи број припадника ове заједнице, расутих по свету, на општенародни сабор на Влашким ливадама у селу Враништа, на 1200 метара надморске висине и три километра западно од Драгаша као општинског центра.
Неколико дана испред Ђурђевдана, Горанци печалбари из читаве Европе али и они са простора бивше Југославије хитају у завичај, у 19 разасутих села, смештених од 1000 до 1700 метара надморске висине, подно горостасних врхова Шар планине, чак и у мају под снегом.
Неписано правило којег се држе и млади Горанци гласи: „Ке да си – да си, за Ђурен дома да си“, па је тако било и овог Ђурђевдана, када су аутомобили престижних произвођача и регистарских таблица из читаве Србије, свих бивших југословенских република и читаве Европе преплавили пашњаке и ливаде на Влашки код села Враниште. Унаоколо видљива горанска села утонула су у тек пробуђено зеленило и процветало воће простране, још увек снегом прошаране Шаре. Cунчано време је улепшало велико народно весеље препуно младости.
Због велике гужве више полицајаца усмеравало је возаче где да се паркирају на пространој пољани која за Ђурђевдан постаје претесна. А код Горанаца важи и једно ново престижно правило, никад се истим аутомобилом не долази два пута!? Увек са новом и скупљом машином. Престиж је овде знак распознавања!
Разапети шатори, распаљен роштиљ, гироси, импровизоване продавнице са свакојаком робом, рингишпили, којекакве игре за забаву дочаравају слику правог сабора који све више поприма облик вашара.
На пространој озеленелој ливади саборовања оивиченој белим брезама и четинарима, процветалим растињем под сводом плавог неба које као да је дотакло врхове Шаре, много је контраста, старог традиционалног и оног модерног, савременог.
Горанска ношња на женама, девојкама и деци привлачи пажњу радозналих бројних новинарских екипа али и војника Кфора из више земаља који су дошли овде да буду део величанственог окупљања.
– Горанци живе за овај дан кад се овде сјате баш из читавог света. За Ђурђевдан се виде овде, па опет догодине у исто време. И тако из године у годину, деценијама. За три дана Ђурђевдана се запроси редовно десетак девојака па се лети у Гори, по традицији, обављају свадбе. Горанци традицију не заборављају а једино нас брине ова косовска ситуација. На сабору су присутни млади и стари баш из сваког од 19 горанских села подно Шаре – каже Мурсен Хисени из села Враништа.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању