Серена Полана, велика дама међу хотелима Мапута, престонице Мозамбика, била је почетком 1978. сушта супротност другим деловима овог пропадајућег главног града тек ослобођене државе на југоистоку Африке. Здање саграђено 1922. на обали Индијског океана, налик чувеном историјском сингапурском хотелу Рајфлс, нудило је собе са беспрекорно чистом постељином, базен усред пажљиво негованог пространог травњака на коме је распаљиван роштиљ са морским плодовима (нарочито чувеним тигер раковима), функционалну сауну…
Ван „Полане“ – коју су викендом и празницима походили туристи белци из суседних расистичких земаља, Јужне Африке и Јужне Родезије – шириле су се пусте улице донедавног португалског колонијалног средишта, са тек по којим аутомобилом, без јавног превоза и са празним рафовима по комуналним продавницама. Мноштво патриотских, антиколонијалних и социјалистичких слогана су тадашње “групе за будност” (вижилантес) исписивале по зидовима урушених објеката. Једна од најсиромашнијих афричких држава била је на рубу распада након одласка, и то у најкраћем могућем року, више од 220.000 колонизатора Португалаца (чему је претходила “Револуција каранфила” у европској матици којом је 1974. оборен дуготрајни профашистички режим).
Ван престонице Мапут тињао је грађански рат између социјалиустичког ослободилачког покрета ФРЕЛИМО и десничарског РЕНАМО који су формирали и одржавали белачки режими у Јужној Африци и Јужној Родезији. Упркос луксузној „Полани“, атмосфера у Мапуту је била суморна и многи су журили тада да оду из њега.
Мозамбик је увек био у нереду, и то на много начина. Вишедеценијски грађански рат је измрвио земљу и сврстао је међу најсиромашније на свету. После више од тридесет година од ових догађаја, у граду Алжиру сам срео професора Хосе Оскара Монтеироса, који је у време ослободилачког рата у Мозамбику (1964-1974) био млади правник са универзитета у Лисабону и преводиоц вођи револуције Самори Машелу. Машел је постао први председник независног Мозамбика, а професор Монтеиро цењени стручњак Уједињених нација за државну администрацију.
Професор је зрачио оптимизном после деценија хаоса у домовини. Нађене су велике количине угља у чију експлоатацију су желеле да улажу индијске компаније. Још више, откривена су огромна приморска налажишта нафте и земног гаса, интересантна западним петролејским компанијама. Мозамбику се смешила добра економска будућност.
Авај. На северу земље су се десили брутални напади побуњеника против режима у Мапуту. У другој половини марта ове године терористи су извршили инвазију на град Палму циљајући продавнице, банке, хотеле и војну базу. Погинуло је на десетине људи, стотине су рањене, многи тешко. Према извештајима преживелих, док су бежали од пуцњаве, цивили су се крили под водом и на плажи, по којој је касније био расут велики број обезглављених тела.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању