Три сата пре него што ће концерт да почне, чланови оркестра седе на позорници смештеној усред врта бенедиктинског манастира старог више од миленијума, у близини Келнске катедрале у Немачкој.
На знак диригента, згрчени у стартној позицији, музичари обучени у црно полако подижу инструменте, приносе уснама и почињу да свирају уводни део балета „Посвећење пролећа“ руског композитора Игора Стравинског, који је први пут изведен 29. маја 1913. године у Тетару „Шанзелизе“, у Паризу. Тонац их прекида чим су почели.
-Шаргарепа-флаута је прегласна, од ње не може да се чује празилук-виолина.
– Још једном – каже тонац. – Почињемо с краставцем.
Реч је о бечком „Поврћном оркестру“: десеточланом ансамблу из родног града Бетовена, Брамса и Моцарта који свирају на инструментима који су у потпуности направљени од свежих намирница. Током двадесет једне године постојања, оркестар је одсвирао више од триста концерата у препуним салама широм света и изводио све – од класичне музике на купусу до техно на репи у сласном ритму рататуја (специјалитет од поврћа из Провансе). Оркестар је недавно промовисао четврти албум, после успешне кампање „Краутфандинг“,
показујући свету да се, заиста, можете играти са својом храном.
– Поврће је непредвидиво – каже Сузана Гартмајер, која свира на удараљки –маримби од шаргарепе, бас флаути од ротквица и на још туце других јестивих инструмената у оркестру. – Ниједна шаргарепа није иста, ниједан производ од истог поврћа није исти. У томе је изазов.
На пијацу по опрему
За разлику од традиционалних инструмената, на којима може да се свира и вековима, радни век инструмената од поврћа траје свега неколико сати, често и мање, тако да оркестар за сваки концерт мора да прави нове.