Kad je povrće instrument

Tri sata pre nego što će koncert da počne, članovi orkestra sede na pozornici smeštenoj usred vrta benediktinskog manastira starog više od milenijuma, u blizini Kelnske katedrale u Nemačkoj.
Na znak dirigenta, zgrčeni u startnoj poziciji, muzičari obučeni u crno polako podižu instrumente, prinose usnama i počinju da sviraju uvodni deo baleta „Posvećenje proleća“ ruskog kompozitora Igora Stravinskog, koji je prvi put izveden 29. maja 1913. godine u Tetaru „Šanzelize“, u Parizu. Tonac ih prekida čim su počeli.

-Šargarepa-flauta je preglasna, od nje ne može da se čuje praziluk-violina.
– Još jednom – kaže tonac. – Počinjemo s krastavcem.

Reč je o bečkom „Povrćnom orkestru“: desetočlanom ansamblu iz rodnog grada Betovena, Bramsa i Mocarta koji sviraju na instrumentima koji su u potpunosti napravljeni od svežih namirnica. Tokom dvadeset jedne godine postojanja, orkestar je odsvirao više od trista koncerata u prepunim salama širom sveta i izvodio sve – od klasične muzike na kupusu do tehno na repi u slasnom ritmu ratatuja (specijalitet od povrća iz Provanse). Orkestar je nedavno promovisao četvrti album, posle uspešne kampanje „Krautfanding“,
pokazujući svetu da se, zaista, možete igrati sa svojom hranom.
– Povrće je nepredvidivo – kaže Suzana Gartmajer, koja svira na udaraljki –marimbi od šargarepe, bas flauti od rotkvica i na još tuce drugih jestivih instrumenata u orkestru. – Nijedna šargarepa nije ista, nijedan proizvod od istog povrća nije isti. U tome je izazov.

Na pijacu po opremu

Za razliku od tradicionalnih instrumenata, na kojima može da se svira i vekovima, radni vek instrumenata od povrća traje svega nekoliko sati, često i manje, tako da orkestar za svaki koncert mora da pravi nove.