Поводом петнаестогодишњице рада Удружења учесника радних акција Београд, крајем прошле године је у Дому Омладине представљена монографија „Градили смо Београд – омладинске радне акције 1945 – 1990“ аутора др Видоја Голубовића, научног сарадника на Институту за међународну политику и привреду. Осим научног истраживања, др Голубовић је годинама изучавао културно-историјску баштину и наслеђа Србије и Београда, објавио је 15 књига, више од сто научних и стручних радова из различитих области и уређивао научне зборнике. Аутор је и неколико серијала о старом Београду, а 2023. године је објавио и монографију о изгарањи највећег инфраструктурног пројекта бивше Југославије, пруге Београд–Бар.
Колико Вам је требало времена да сакупите сву потребну грађу за монографије о изградњи Београда и „Пруге снова“, а која је била захтевнија?
– Обе монографије сам радио интезивно, готово по цео дан, сваку три године. Специфично за обе је да у архивима има мало грађе што ми је стварало додатни проблем али сам део материјала успео да сакупим из личних колекција акцијаша. Изненадило ме је то што се нису сви одазвали мојој молби и што део њих, па и већина, нису хтели да доставе своје личне архиве. Када је у питању сам рад на монографијама, далеко је захтевнији био рад на монографији о прузи Београд–Бар. Код ове публикације готово да нисам нашао ништа у архивима Србије, а издата је и само једна публикација о овој омладинској радној акцији и то једно социолошко истраживање. Но и поред тога, успео сам да сакупим довољано грађе, а код израде монографије “Градили смо Београд Омладинске радне акције 1945-1990” имао сам велику подршку београдског Удружења акцијаша на челу са председницом др Златом Лончар.
Свакако је значајно и лично искуство које имате са омладинских радних акција. На којим сте локацијама радили?
– Учесник сам шест Савезних омладинских радних акција: Сава 1969, Загреб; (бригадир-ударничка); Београд–Бар 1972. (трасер бригаде „Шајкашка“ из Титела); Партизански пут 1975. трасер бригаде „Братство“ из Титела, Тополе и Жабља, ударник); Партизански пут 1976. (командант бригаде, „Братство“ из Титела, Тополе и Жабља, ударник); Ђердап 1977. (командант бригаде, „Братство“ из Титела, Тополе и Жабља, ударник); и Ибар-Лепенц 1978. године (командант бригаде „Јосип Броз Тито“, формирана од стране Факултета народне одбране, бригада је освојила највеће признање у Југославији, плакету „Вељко Влаховић“, ударник).
Каква сећања носите из тог периода?
– Данас је младој генерацији тешко објаснити, а још теже разумети омладинску радну акцију (ОРА) и одвојити месец дана свог слободног времена, у летњем периоду и градити земљу без икакве надокнаде. Сећања на дане проведене на акцији не бледе, поносно истичем, пре свега својој деци о времену када сам био акцијаш, на време које сам уградио у изградњу своје земље. Није било лако, рано устајање, па рад на траси, те поподневне друштвене активности и жеља да се пре свега прикаже све оно што смо могли, од појединачних до бригадних знања у спорту, писању билтена, припреми забавних програма, радио емисија, зидних новина и културног живота у целини.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању