Чари андалузијске Хаване
КАДИЗ НА ОБАЛИ ОКЕАНА

Исидора Илић Митровић је по образовању и вокацији новинарка, а позиција – уредница на телевизији. Тренутно је на породиљском одсуству, али њена креативна енергија не мирује, усмерена је на њену највећу страст, путовања. Управо на пресеку новинарског заната и љубави према истраживању света, настао је њен инстаграм профил @isidora__ilic. Кроз аутентичан садржај, она успева да демистификује планирање путовања, водећи се јасном мисијом: да својим пратиоцима покаже како се авантуре могу организовати самостално, повољно и без огромног буџета. За њу, путовања нису луксуз резервисан за малобројне, већ прилика која је, уз праве савете и добру организацију, доступна свима.

Како сте заволели путовања и када сте схватили да желите да истражујете свет?

Одмалена сам путовала са мамом и татом, и касније сестрама. То су била скромна путовања по Србији и Црној Гори, где имамо породичну кућу, али мени су тада и та путовања била огромне авантуре. Сећам се паковања, раног устајања, пута, успутних стајања, све ми је то било посебно и узбудљиво. Мислим да су управо та породична путовања заслужна за то што сам касније заволела путовања и што данас имам потребу стално негде да идем и нешто ново да видим. Први пут у иностранство отишла сам доста касније, у средњој школи, када сам ишла у Грчку на море, а први лет авионом био је тек на факултету. Моја садашња кума и ја смо отпутовале саме код другарице у Стокхолм. Тада сам се први пут упознала са чарима повољних летова и схватила да путовања не морају да буду недостижна и скупа, већ да уз мало организације свет заиста може да буде много доступнији него што мислимо. Мислим да сам тада схватила да желим да истражујем свет што више могу.

Шта вам је највећа инспирација када путујете: људи, места, култура или нешто друго?

Највећа инспирација су ми успомене које стварам са драгим људима. Наравно, места су лепа, архитектура занимљива, природа невероватна и култура другачија, али када се сетим путовања, увек прво помисли на одређени моменат који се десио: смех, разговор, неки ресторан, шетња или смешна ситуација која нам је тада била најзабавнија на свету. Путовања су за мене, заправо, време које проводим са људима које волим, само на неком другом месту. Увек су ми у сећању људи, а не знаменитости, и мислим да су управо те заједничке успомене разлог зашто толико волим да путујем.

 

Пише: Јована Миловановић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању