ИЗАЗОВИ ЗА ДИГИТАЛНО НЕПИСМЕНЕ
Како до посла ако немате мејл и си-ви

Подаци ове врсте који се односе на припаднике осетљивих група нису познати, али с обзиром на њихов економски и социјални положај, може се претпоставити да је проценат још и већи. Због отежаног приступа образовању и тржишту рада, и у редовним околностима, припадници осетљивих група у Србији, међу којима значајан број чине повратници, налазе се у високом ризику од сиромаштва. У најнеповољнијем положају међу њима су млади и жене. Незапосленост, између осталог, представља и главни разлог недостатка перспективе, а тиме и радних емиграција.

Тежем проналажењу посла и социјалној искључености припадника осетљивих група, поред тога, доприноси и њихова неинформисаност и неактивност. Сада, њихов положај додатно отежавају и последице пандемије, које подрзумевају заустављање или одлагање запошљавања на дужи временски период.

Јавне и приватне службе за запошљавање играју пресудну улогу у одржању тржишта рада током кризе и у убрзању опоравка након укидања мера које су важиле током пандемије. Отуда су управо поменути изазови били у фокусу првог виртуелног Сајма запошљавања у Србији, који су у мају организовали Национална служба за запошљавање Републике Србије (НСЗ) и Немачки информативни центар за миграције, стручно образовање и каријеру (ДИМАК).

ДИМАК је основан 2016. у оквиру глобалног програма „Миграције за развој“ (ПМЕ), који у Србији, у име немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), спроводи ГИЗ. Програм ПМЕ кроз мере за подизање квалификација и развој вештина подржава економску и социјалну реинтеграцију повратника у њихове локалне заједнице, као и економске и социјалне изгледе за локално становништво. ДИМАК, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, НСЗ и Комесаријатом за избеглице и миграције (КИРС), нуди саветовање за појединце и целе породице.

„Током почетних активности Сајма неколико људи уопште није хтело да се региструје на Сајам зато што нису желели нигде да раде, нити их је овакав догађај занимао. Један од разлога незаинтересованости било је и неповерење у институције. Али, након периода у ком смо интензивно у циљаним срединама ширили информације о Сајму и по потреби их усмеравали на ДИМАК, интересовање је расло. У наредним корацима, као најчешћа препрека показало се то што већина потенцијалних учесника није имала имеjл- адресу нити радну биографију, јер не користе овај начин комуникације“, каже Милица Станковић, једна од четворо активиста мобилних тимова које је ангажовао програм ПМЕ, а који су уочи Сајма комуницирали са припадницима осетљивих група локалног становништва, првенствено повратника и Рома, у Обреновцу, Ваљеву и Дољевцу и помогли у изради чак 70 радних биографија. Захваљујући ангажману мобилних тимова, на Сајам је пријављено 136 људи, од којих укупно 43 повратника и 17 жена.

 

Марија Бранковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању