Иако је на тек завршеном Шекспир Фесту у Новом Саду било сјајних представа, глумаца и аутора, пред публиком је заблистала особа која је први пут крочила на позоришне даске
После разговора са судијом Мајићем, врзмала ми се по глави идеја о наслову који би требало да стоји изнад текста о њему: „Ње гов живот је логична авантура“. Има само једна зачкољица: такав наслов сам пре готово тридесет година, пишући о Кевину Костнеру, покло нио управо тој холивудској звезди, тада на врхунцу славе. Можда и није необично понекад дати исти наслов различитим текстовима, као што бројне књиге, песме или филмови носе исто име, али ми није деловало авадекватно да наш судија буде други, иза америчког глумца. А баш сам у искушењу… Јер, управо је то живот нашег судије права логичнантура. Несуђени пијаниста посветио се праву и успео да упозна свог идола због чијих је хе ројских дела и сам одлучио да једног дана прихвати привелигију дељења правде. Крстарио је светом, свирао у клубовима, гутао књиге, проучавао логику, озбиљно се посветио фото графији, напредовао у каријери и сваки тренутак користио да свом авантуристичком духу да мало одуш ка, било у забитим индијским сели ма, било пратећи уметничке трагове Пабла Пикаса. Чак вас и на свом блогу, осим ос мехом, дочекује готово у стилу тајног агента 007: „Ја сам (Мајић), Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду…“. Отворено и без цензуре, како поручује, он пише о недостаци ма нашег правосуђа, подучава младе студенте права, дебатује са колегама и својим „досеткама са умишљајем“ привлачи пажњу обичних људи.
Наставак можете прочитати у броју 3102.