Када је промовисао политику исто и зелено“, Ли Куан Ју, први премијер Сингапура и ржавник који је трансформисао лучки азијски град светски трговачки и финансијски ентар, имао је на уму више и узвишеније циљеве. Био је то подстрек а измене закона о јавном здрављу, ресељење уличних продавница у творене трговачке центре, за изградњу дговарајућих канализационих система увођење превентивних здравствених ера. Све то у ситуацији када су Сингапурци масовно напуштали своја села дрвене колибе и излокане друмове амењивали становима у зградама и сфалтираним улицама. Изградили смо и напредовали. ли ниједан знак нашег развоја неће ити уочљивији од тога да постанемо ајчистији и најзеленији град у jужној зији – рекао је Ли Куан Ју, у октобру, авне 1968. године. складу са тим циљем уз кампању у авним гласилима и упадљивим апелима на јавним местима, одржавана у предавања становништву у која су или укључени и здравствени радници, ефекте свих тих активности проверавали су владини службеници. Организована су и такмичења на којима су роглашаване најчистије и најпрљавије анцеларије, продавнице, фабрике, ржавне зграде, школе и возила у авном саобраћају. Током седамдесетих осамдесетих година прошлог века ођене су жестоке кампање за чисте авне тоалете, фабрике и аутобуска тајалишта. Кампања „Користи своје уке“, током 1976, натерала је ученике, одитеље, наставнике, директоре и државне службенике да викендом чисте оле. Следеће године у првом плану било чишћење река. Толико је успела се и данас користе за снабдевање ада пијаћом водом. Уз то, непрекидно су трајале и акције пошумљавања. је била реч само о томе да Сингапур постане пријатнији и привлачнији ад за живот. Ли Куан Ју је сматрао да све ове кампање и акције имати и лики утицај на економију Сингапура. Усвојени стандарди ће морал да же на високом нивоу, стопу оболевања на ниском и створити неопходне уштвене услове за виши раст индустрије и развој туризма – објашњавао је е пола века Ли Куан Ју своју визију. поставило се да је по свим споменутим тачкама Ли био у праву. екивани животни век са 66 година, лико је износио када се Сингапур војио од Малезије 1965. године и стао градржава, попео се на 85 по година, што га сврстава на треће сто у свету. Први је Монако (89), а уги Јапан. Пре пола века Сингапур за читаву годину посетило „једва“ еста хиљада туриста, а у првих девет сеци ове године чак десет милиона. 1970. до 2010. вредност страних ректних инвестиција скочила је са милиона на 39 милијарди долара. привлачењу страних директних вестиција Сингапур је данас на ти у свету. (Испред су САД, Велика итанија, Кина и Холандија). Прошле дине се на ово острво, са непуних ст милиона становника, слило вероватних 66 милијарди страних ректних инвестиција. ко, наравно, не тврди да је кампања за чистији и зеленији Сингапур довела до свих ових успеха. Али њеница је да су Сингапурци постали равији и дуговечнији, да ће се туристи пре упутити на чисту и еколошки дстицајну него на прљаву и загађену ви сингапурски премијер Ли Куан Ју граду има више од седамдесет паркова: Велика фонтана у Националном парку орхидеја стинацију, као и да чисте улице и ркови шаљу поруку страним бизнисменима да је државарад способна да еде правила понашања и да обезбеди да их се сви придржавају. правилу, овакве кампање нису лике ставке у локалним и државним буџетима. На пример, од 2010. 2014. сингапурска Национална енција за животну средину у просеку је трошила три милиона долара дишње на кампање против бацања ећа где му није место. дна од главних полуга кампање „Чувај Сингапур“ , чији је педесети рођендан Сингапур обележио овог октобра, сте васпитавање грађана новчаним знама. Минимална казна је триста нгапурских долара (217 америчких) и следњих година у просеку држава их плати више од тридесет хиљада. ком своје владавине, а она је ајала дуже од три деценије (сада је нгапурски премијер Лијев син), Ли , када би уочио понашање које не е уз паролу „чисто и зелено“, лично тервенисао, писао захтеве министрима и бирократама да како знају и умеју ичу на промене навика запослених и ађана уопште. оштво је забрана у Сингапуру које су прописане високе новчане зне, од пљувања на улици, преко ошења дјуриана (воће изузетно пријатног мириса) у воз до пушења ектронских цигарета и коришћења ђег вајаја без одобрења, али је јславнија забрана увоза жвакаћих ма уведена 1992. године. Сингапурског премијера је ужасавало бацање вакане гуме или лепљење где ко игне. Увоз жвакаћих гума је дозвољен 04. године, али се оне могу купити мо на рецепт. нгапур је и данас беспрекорно ст, али не више захваљујући ентузијазму његових грађана и страху од соких новчаних казни, већ захваљујући нараслом богатству државе. Тако, Лиак Тенг Ли, први човек ционалне агенције за животну едину, каже: Сингапур није чист град. Сингапур очишћен град. би град блистао, даноноћно га сти 56.000 регистрованих чистача још на хиљаде оних које ангажују иватне фирме. Реч је о мање плаћеном послу који већином обављају ранци и старији људи. А Сингапурци све више понашају као да је брига о стоћи не њихова, већ туђа. У експрес ресторанима, послужавнике са довима после оброка не склањају: атрају да је то обавеза чистача. Кад мшија разбаца свој отпад, сусед не иви њега већ службу која смеће није мах покупила. нгапур на ангажовање јавних сервиса за одржавање чистоће годишње троши најмање 87 милиона долара, су све жешће дебате о томе да ли би тај новац могао употребити корисније, на здравство или образовање. и, то би значило и промену свести мих Сингапураца. Испоставило се да благостање које је расло током пола ка „појело” из свести правила које је ојим суграђанима у прошлом веку адио творац сингапурске државе Ли ан Ју (1923015). На његовом сину Сјенлунгу јесте да грађане подсети ко је све почело и да свој град не анцају само једном годишње, када је н чистача, већ сваки дан, као и 1968. дине, када је почела битка за чист и лен „град лавова“, што на санскриту ачи Сингапур.40Када је промовисао политику исто и зелено“, Ли Куан Ју, први премијер Сингапура и ржавник који је трансформисао лучки азијски град светски трговачки и финансијски ентар, имао је на уму више и узвишеније циљеве. Био је то подстрек а измене закона о јавном здрављу, ресељење уличних продавница у творене трговачке центре, за изградњу дговарајућих канализационих система увођење превентивних здравствених ера. Све то у ситуацији када су Сингапурци масовно напуштали своја села дрвене колибе и излокане друмове амењивали становима у зградама и сфалтираним улицама. Изградили смо и напредовали. ли ниједан знак нашег развоја неће ити уочљивији од тога да постанемо ајчистији и најзеленији град у jужној зији – рекао је Ли Куан Ју, у октобру, авне 1968. године. складу са тим циљем уз кампању у авним гласилима и упадљивим апелима на јавним местима, одржавана у предавања становништву у која су или укључени и здравствени радници, ефекте свих тих активности проверавали су владини службеници. Организована су и такмичења на којима су роглашаване најчистије и најпрљавије анцеларије, продавнице, фабрике, ржавне зграде, школе и возила у авном саобраћају. Током седамдесетих осамдесетих година прошлог века ођене су жестоке кампање за чисте авне тоалете, фабрике и аутобуска тајалишта. Кампања „Користи своје уке“, током 1976, натерала је ученике, одитеље, наставнике, директоре и државне службенике да викендом чисте оле. Следеће године у првом плану било чишћење река. Толико је успела се и данас користе за снабдевање ада пијаћом водом. Уз то, непрекидно су трајале и акције пошумљавања. је била реч само о томе да Сингапур постане пријатнији и привлачнији ад за живот. Ли Куан Ју је сматрао да све ове кампање и акције имати и лики утицај на економију Сингапура. Усвојени стандарди ће морал да же на високом нивоу, стопу оболевања на ниском и створити неопходне уштвене услове за виши раст индустрије и развој туризма – објашњавао је е пола века Ли Куан Ју своју визију. поставило се да је по свим споменутим тачкама Ли био у праву. екивани животни век са 66 година, лико је износио када се Сингапур војио од Малезије 1965. године и стао градржава, попео се на 85 по година, што га сврстава на треће сто у свету. Први је Монако (89), а уги Јапан. Пре пола века Сингапур за читаву годину посетило „једва“ еста хиљада туриста, а у првих девет сеци ове године чак десет милиона. 1970. до 2010. вредност страних ректних инвестиција скочила је са милиона на 39 милијарди долара. привлачењу страних директних вестиција Сингапур је данас на ти у свету. (Испред су САД, Велика итанија, Кина и Холандија). Прошле дине се на ово острво, са непуних ст милиона становника, слило вероватних 66 милијарди страних ректних инвестиција. ко, наравно, не тврди да је кампања за чистији и зеленији Сингапур довела до свих ових успеха. Али њеница је да су Сингапурци постали равији и дуговечнији, да ће се туристи пре упутити на чисту и еколошки дстицајну него на прљаву и загађену ви сингапурски премијер Ли Куан Ју граду има више од седамдесет паркова: Велика фонтана у Националном парку орхидеја стинацију, као и да чисте улице и ркови шаљу поруку страним бизнисменима да је државарад способна да еде правила понашања и да обезбеди да их се сви придржавају. правилу, овакве кампање нису лике ставке у локалним и државним буџетима. На пример, од 2010. 2014. сингапурска Национална енција за животну средину у просеку је трошила три милиона долара дишње на кампање против бацања ећа где му није место. дна од главних полуга кампање „Чувај Сингапур“ , чији је педесети рођендан Сингапур обележио овог октобра, сте васпитавање грађана новчаним знама. Минимална казна је триста нгапурских долара (217 америчких) и следњих година у просеку држава их плати више од тридесет хиљада. ком своје владавине, а она је ајала дуже од три деценије (сада је нгапурски премијер Лијев син), Ли , када би уочио понашање које не е уз паролу „чисто и зелено“, лично тервенисао, писао захтеве министрима и бирократама да како знају и умеју ичу на промене навика запослених и ађана уопште. оштво је забрана у Сингапуру које су прописане високе новчане зне, од пљувања на улици, преко ошења дјуриана (воће изузетно пријатног мириса) у воз до пушења ектронских цигарета и коришћења ђег вајаја без одобрења, али је јславнија забрана увоза жвакаћих ма уведена 1992. године. Сингапурског премијера је ужасавало бацање вакане гуме или лепљење где ко игне. Увоз жвакаћих гума је дозвољен 04. године, али се оне могу купити мо на рецепт. нгапур је и данас беспрекорно ст, али не више захваљујући ентузијазму његових грађана и страху од соких новчаних казни, већ захваљујући нараслом богатству државе. Тако, Лиак Тенг Ли, први човек ционалне агенције за животну едину, каже: Сингапур није чист град. Сингапур очишћен град. би град блистао, даноноћно га сти 56.000 регистрованих чистача још на хиљаде оних које ангажују иватне фирме. Реч је о мање плаћеном послу који већином обављају ранци и старији људи. А Сингапурци све више понашају као да је брига о стоћи не њихова, већ туђа. У експрес ресторанима, послужавнике са довима после оброка не склањају: атрају да је то обавеза чистача. Кад мшија разбаца свој отпад, сусед не иви њега већ службу која смеће није мах покупила. нгапур на ангажовање јавних сервиса за одржавање чистоће годишње троши најмање 87 милиона долара, су све жешће дебате о томе да ли би тај новац могао употребити корисније, на здравство или образовање. и, то би значило и промену свести мих Сингапураца. Испоставило се да благостање које је расло током пола ка „појело” из свести правила које је ојим суграђанима у прошлом веку адио творац сингапурске државе Ли ан Ју (1923015). На његовом сину Сјенлунгу јесте да грађане подсети ко је све почело и да свој град не анцају само једном годишње, када је н чистача, већ сваки дан, као и 1968. дине, када је почела битка за чист и лен „град лавова“, што на санскриту ачи Сингапур.
Наставак прочитајте у броју 3119.