Kako meštani Taraša brinu o rodama – doček za Prvoja i društvo

Petu godinu za redom članovi udruženja građana „Taraške rode” i đaci osnovne škole „Svetozar MarKović – Toza” organizuju manifestaciju „Doček roda” u čast povratka velikih belih selica

Kada je Prvoje nekim svojim kanalima hiljadama kilometara daleko od kuće čuo za tu vest, istog trenutka se spakovao i krenuo u domovinu. I stigao kako je i planirao. Pet dana pre roka. Jednostavno, morao je to da uradi. Nije hteo niti smeo da izneveri mališane.Da li je koristio prečicu ili je dao malo više po gasu, ostaće tajna. Nije da on to ne želi da podeli sa decom. Pa, zbog njih je sve i ubrzao. Oni su ga čekali. Oni ga vole. Ne, o nečem drugom je reč. Prvoje ne zna da govori. Zato što je roda. Leteo je Prvoje, leteo, leteo i posle ko zna koliko vremena sleteo u selo Taraš kod Zrenjanina. Tačno u 14 sati, četvrtog marta, Prvoje je sleteo na svoje gnezdo. Odmorio malo krila, pa pravac bara Rogozara. Da vidi šta mu poznanice žabe rade. Prvoje je glavni dasa tamo negde u dalekoj Africi. Kad god se okupe rode, a naročito kada stignu nove, on je sav važan. Raširi krila, pa se predstavi: „Prvoje, Srbija, Taraš”. Onda sledi i objašnjenje zašto je baš Taraš bitan. Zar nije dovoljno samo Srbija. Ne krije on da je lokal patriota, ali mora da se zna i zašto. Zato što je nemačko udruženje ekologa „Euronatur” 2015. godine njegovo selo Taraš proglasilo za evropsko selo roda. U obrazloženju je pisalo da se u ovom mestu gnezdi 40 parova belih roda, najviše u Srbiji, te da meštani sve čine kako bi se rode u njihovom zajedničkom Tarašu dobro osećale.

Nastavak pročitajte u broju 3140.