Како помоћи оболелима од деменције

много је битније да се топлином, гестовима и невербалном комуникацијом помогне особи са деменцијом да би се она осетила сигурном. За деменцију Aлцхајмерове болести другог и трећег степена целисходан је институционални смештај јер породица у таквим ситуацијама није у стању више да обезбеди 24 – часовни надзор и бригу

Сваке четири секунде у неком делу света неко добије дијагнозу Алцхајмерове болести од које тренутно болује четрдесетак милиона људи. У нашој земљи људи нерадо себи признају тегобе тог типа, тако да и психичке проблеме гурају „под тепих“. Тек када породица примети да нешто није у реду, ови пацијенти се јављају лекару, а неретко је нажалост већ касно да се помогне оваквим особама. У нашој земљи се региструје тек сваки други или трећи пацијент са деменцијом, каже др Славица Голубовић, магистар медицинских наука, специјалиста психијатрије из Дома за старија лица „Бежанијска коса“.

– Први симптоми оболелих од Алцхајмера могу да буду проблеми у памћењу, тешкоће у изналажењу неких речи, полако се заборавља оно што се дешавало претходних дана, боља су сећања на догађаје из претходног периода, а присутне су и тешкоће у оријентацији у простору – додаје Паулина Фирићаски, психолог.

Отуда када се све ово уочи, ваља урадити когнитивни скрининг и уколико постоји когнитивни дефицит, особа се упућује код психијатра, односно у Институт за неурологију уколико постоји потреба за детаљнијом дијагностиком. Највећи број деменција се односи на деменцију Алцхајмеровог типа, која, према речима психилога Фирићаски, постоји у 50 одсто случајева, док су остале деменције васкуларне, присутне у Паркинсоновој и другим болестима. При том, ваља знати да је дегенеративна деменција прогресивно обољење Алцхајмерове болести, које настаје оштећењем неурона у кори великог мозга.

– У првој фази Алцхајмерове деменције, симптоми као што су поремећај понашања, као и тешкоће оријентације у простору и времену, уз пажљиву бригу, могу се третирати и у породичним условима – каже Паулина Фирићаски. Међутим, са напредовањем Алцхајмерове болести и деменције, настају све већи проблеми у понашању (неконтролисано лутање, агресивност, конфузност), тако да породица више није у могућности да обезбеди 24-часовни надзор и бригу, због чега се одлучују за долазак у институцију.

– Код млађих људи заборавност је често повезана са стресом, превеликим обавезама, преоптерећеношћу, али код старијих особа је то знак који треба озбиљно да се схвати. Заборавност у старијем животном добу врло често може бити знак деменције – упозорава др Голубовић.

Такође, деменција Алцхајмеровог типа се најчешће јавља после 65. године, а када се јави раније, углавном постоји јака генетска предиспозиција, при чему се код тих особа болест развија много брже. Уопште, што касније крене болест, она има спорији ток. Уколико се, рецимо, јави у 75. години, пацијент може да сачува функционалност до краја живота, ако одмах почне да узима антидементну терапију.

Наставак прочитајте у броју 3115.