Kako pomoći obolelima od demencije

mnogo je bitnije da se toplinom, gestovima i neverbalnom komunikacijom pomogne osobi sa demencijom da bi se ona osetila sigurnom. Za demenciju Alchajmerove bolesti drugog i trećeg stepena celishodan je institucionalni smeštaj jer porodica u takvim situacijama nije u stanju više da obezbedi 24 – časovni nadzor i brigu

Svake četiri sekunde u nekom delu sveta neko dobije dijagnozu Alchajmerove bolesti od koje trenutno boluje četrdesetak miliona ljudi. U našoj zemlji ljudi nerado sebi priznaju tegobe tog tipa, tako da i psihičke probleme guraju „pod tepih“. Tek kada porodica primeti da nešto nije u redu, ovi pacijenti se javljaju lekaru, a neretko je nažalost već kasno da se pomogne ovakvim osobama. U našoj zemlji se registruje tek svaki drugi ili treći pacijent sa demencijom, kaže dr Slavica Golubović, magistar medicinskih nauka, specijalista psihijatrije iz Doma za starija lica „Bežanijska kosa“.

– Prvi simptomi obolelih od Alchajmera mogu da budu problemi u pamćenju, teškoće u iznalaženju nekih reči, polako se zaboravlja ono što se dešavalo prethodnih dana, bolja su sećanja na događaje iz prethodnog perioda, a prisutne su i teškoće u orijentaciji u prostoru – dodaje Paulina Firićaski, psiholog.

Otuda kada se sve ovo uoči, valja uraditi kognitivni skrining i ukoliko postoji kognitivni deficit, osoba se upućuje kod psihijatra, odnosno u Institut za neurologiju ukoliko postoji potreba za detaljnijom dijagnostikom. Najveći broj demencija se odnosi na demenciju Alchajmerovog tipa, koja, prema rečima psihiloga Firićaski, postoji u 50 odsto slučajeva, dok su ostale demencije vaskularne, prisutne u Parkinsonovoj i drugim bolestima. Pri tom, valja znati da je degenerativna demencija progresivno oboljenje Alchajmerove bolesti, koje nastaje oštećenjem neurona u kori velikog mozga.

– U prvoj fazi Alchajmerove demencije, simptomi kao što su poremećaj ponašanja, kao i teškoće orijentacije u prostoru i vremenu, uz pažljivu brigu, mogu se tretirati i u porodičnim uslovima – kaže Paulina Firićaski. Međutim, sa napredovanjem Alchajmerove bolesti i demencije, nastaju sve veći problemi u ponašanju (nekontrolisano lutanje, agresivnost, konfuznost), tako da porodica više nije u mogućnosti da obezbedi 24-časovni nadzor i brigu, zbog čega se odlučuju za dolazak u instituciju.

– Kod mlađih ljudi zaboravnost je često povezana sa stresom, prevelikim obavezama, preopterećenošću, ali kod starijih osoba je to znak koji treba ozbiljno da se shvati. Zaboravnost u starijem životnom dobu vrlo često može biti znak demencije – upozorava dr Golubović.

Takođe, demencija Alchajmerovog tipa se najčešće javlja posle 65. godine, a kada se javi ranije, uglavnom postoji jaka genetska predispozicija, pri čemu se kod tih osoba bolest razvija mnogo brže. Uopšte, što kasnije krene bolest, ona ima sporiji tok. Ukoliko se, recimo, javi u 75. godini, pacijent može da sačuva funkcionalnost do kraja života, ako odmah počne da uzima antidementnu terapiju.

Nastavak pročitajte u broju 3115.