Појава алата на бази вештачке интелигенције донела је бројне дилеме око етичности њихове употребе, највише у сегменту образовања. Није тајна да је у пословној заједници масовнија употреба АИ алата свакодневица, а све више се користе и за активности и одлуке из домена приватног живота. Када је реч о информисању, медији и даље имају доминантну улогу, иако нам поједини садржаји доносе стрес и осећај нелагодности. Информисање у доба АИ била је тема овогодишње анкете коју традиционално спроводи ПР агенција Чептер 4 на тему комуникацијских трендова у Србији.
АИ на послу: игре без граница и правила?
Готово 63 одсто представника пословне заједнице у Србији потврдило је да користи АИ алате у пословном окружењу. Овај проценат је можда и већи јер део њих користи алате које не препознају као вештачку интелигенцију (попут Гугл транслејт сервиса). АИ алати се већ доста користе за ефикасније, брже и једноставније обављање пословних процеса као што су истраживање и прикупљање информација, добијање инспирације, креирање текстуалног, фото и видео садржаја, анализа података и едукација. Ипак, тек или већ 11 одсто испитаних, свесно доноси одлуке на основу употребе АИ алата. Важно је истаћи да, упркос широкој примени код барем две трећине пословне заједнице, тренутно само 17 одсто испитаника наводи да њихова пословна организација има систематизована правила, етички кодекс или организоване обуке за коришћење АИ алата.
Више од половине испитаника не брине што сензитивне информације деле са вештачком интелигенцијом, као и то што из информација које деле АИ алати уче и та сазнања преносе даље корисницима.
Штедљиви савезник брендова
Када је реч о свакодневном животу, више од половине испитаних, често или понекад користи алате вештачке интелигенције за информисање о брендовима и производима, или при доношењу одлука попут куповине, путовања, планирања оброка, инвестирања или задуживања.
АИ алате користе и компаније и брендови за креирање графика, визуала, текстуалног садржаја или кроз корисничку подршку. За скоро 37 одсто испитаника та чињеница не игра значајну улогу када је реч о поверењу. Ипак, део испитаника итекако замера компанијама и брендовима, јер сматра да то указује на уштеде које праве, креирајући истовремено мању вредност за купца или корисника и утичући негативно на њихово поверење.
Информисање и ментално здравље
Око 14 одсто представника пословне заједнице наводи да АИ алате користи у сврху свакодневног информисања. Са друге стране, највећи део испитаника се ослања на друштвене мреже (готово 90 одсто), традиционалне медије (65 одсто), али и подкасте (42 одсто) и форуме (21 одсто). Интересантно је да подкаст већ неколико година бележи константан раст. Неки од испитаника посебно наводе разговор са колегама, али и неформалне вибер групе, као важан канал комуникације и информисања.
Према бројним истраживањима, утицај медија на све аспекте живота је неминован. Испитаници у Србији наводе да неки медијски садржаји лоше утичу на њихово расположење, па и на ментално здравље, а међу њима су вести и информативни програм о дешавањима у нашој држави, и то тврди чак две трећине испитаника. На осећај мира анкетираних особа доминантно негативно утичу вести и информативни програм о дешавањима у свету, садржај из таблоида и ријалити програми.
Медијски садржаји који према истраживању позитивно утичу на две трећине испитаника су културни садржаји, позитивне пословне вести и достигнућа, као и иновације, што је истакло скоро 55 одсто испитаника. Спортски успеси и инспиративне животне приче такође имају позитиван утицај на конзументе ових садржаја, али и квалитетни филмски и серијски програми.
Уз непрекидан развој технологије, вештачка интелигенција постаје незаобилазан део свакодневног пословања, приватног живота и информисања. АИ алати омогућавају већу ефикасност, продуктивност и иновације, а у будућност ће њихов развој и примена свакако бити још израженији.