За сваку ситницу узимамо танку пластичну неразградиву
врећицу, користимо је десетак минута и потом бацимо, а она ће
још вековима загађивати нашу животну средину, па и храну коју
једемо, распадаће се на све ситније комаде, али никада неће
сасвим нестати. Недавно уведена наплата кеса један је од начина
да победимо ово „зло“ савремене цивилизације, јер ситуација је
таква – или ћемо их истребити или ће оне истребити нас
Коначно је стигло и једно поскупљење којем треба да се радујемо и које треба здушно да подржимо, ако нам је мила ова наша лепа Србија, наша деца која у њој расту и поколења која ће тек доћи. Пластичне кесе, које су до недавно биле бесплатне, сада коштају два динара у скоро свим већим трговачким ланцима и надлежни кажу да је њихова потрошња смањена за 60 одсто од 16. априла када је и почела наплата, најпре само у једном ланцу, а затим и у већини других продавница прехрамбене робе и мегамаркетима. И мада се повремено на каси може чути гунђање неког незадовољног купца („Шта, зар нам сад и ОВО наплаћујете?), блиц анкете међу потрошачима показују да је ипак знатно више оних који подржавају ову новину и свесни су штетности тих шарених пластичних производа, које на жалост, у овом конзументском времену, трошимо немилице. У Србији се за годину дана потроши, и одмах баци у отпад, две милијарде танких, неразградивих најопаснијих кеса, што значи да свако од нас у просеку употреби 300 комада.
Према најновијој Директиви Европске уније, националне владе мораће да нађу начин да се до 2019. године број потрошених кеса по становнику сведе на 90, односно на 40 комада до 2025. Као и код већине других питања, ово је свакако минимални циљ којем и ми треба да тежимо, не због поменуте Директиве и уласка у ЕУ, већ због свести о томе колико кесе угрожавају природу, опстанак биљака, животиња и људи, како у Србији, тако и на целој планети
Велика пацифичка мрља
Светска статистика каже да се у сваком минуту употреби милион пластичних кеса на планети, односно 60 милиона за сат времена, што је више од милијарду дневно! Научници још упозоравају да су остаци ове једнократне, отровне амбалаже пронађени свуда: у свемиру, у морским дубинама, у утробама риба, птица, китова, корњача… Лоранс Морис, директорка Института EIA (баве се заштитом угрожених врста у океанима) изјавила је још пре неколико година да отпад бачен у море убије 1,5 милиона животиња.
Наставак можете прочитати у броју 3106.