SVEDOČANSTVA OD PRE POLA VEKA
Kako smo pobedili variolu veru

Dr Vlastimir Ilić nastavio je da do poslednje pojedinosti opisuje tužni slučaj Latifa Mundžića iz Novog Pazara.

Bio je još u dobrom stanju, sa temperaturom 38,6 kad je upućen u Čačak. Primio je sinopen i apisal i ispraćen je uveravanjem kožnog lekara da je sasvim sigurno da ospa nije izbila od penicilina koji mu je 5. marta dao naš lekar-hirurg.

U Čačku je, kao što se zna, zadržan a, sutradan, kako se njegovo stanje pogoršalo, prebačen je na Kožnu kliniku u Beograd. Malo zatim prenet je sa Kožne klinike na Traumatološku, gde je zbog krvarenja, smešten u šok sobu. Umro je 10. marta. Njegovi pomrtni ostaci preneti su u Novi Pazar.

Sahranjen je, mislim, 12. marta. Njegova smrt izazvala je veliki revolt u Novom Pazaru tako da su neki pretili osoblju Medicinskog centra. Tri dana kasnije obavešten sam da su dva njegova brata, naoružana pištoljima, ozlojeđena velikim gubitkom, došli preteći svima u Medicinskom centru.

Obavestio sam SUP. Počela je istraga, SUP se umešao, umešali su se i istražni organi. Nova nesreća je sprečena.

Međutim, splet okolnosti koje je Latif Munđić platio životom, hteo je da se tih dana odmah razboli i njegov brat. Javio nam se 18. marta, a sutradan je smešten u bolnicu sa temperaturom i gušobljom. Dakle, imao je iste simptome kao i njegov pokojni brat Latif. Nije imao ospu i jedan moj lekar, onaj isti specijalizant na ginekologiji, koji se tu slučajno zatekao rekao je osoblju:

„Smestite ga odvojeno, izolujte ga u internom odeljenju“.

Smešten je u prostorije specijalističke ambulante i odvojen od drugih bolesnika.

Sutradan, 20. marta, obavestio sam Sekretarijat za zdravlje jer sam bio siguran da njegov brat nije umro od pencilinskog šoka, što sam tvrdio i istražnim organima. Sekretarijatu za zdravlje rekao sam samo da naš novi bolesnik ima temperaturu s tim što sam posebno istakao da je njegov brat umro u Beogradu pod nepoznatim okolnostima. Odgovoreno mi je: „Dobro, zasad ništa, prati pa ćemo da vidimo“.

I moram da kažem da niko od nas nije sumnjao da je reč o velikim boginjama, izuzev ovog mog specijalizanta iz ginekologije koji je još tada rekao: „Možda bi ovo mogla da bude i variola“.

Tragičan slučaj Latifa Mundžića i njegovo stradanje opisan je gotovo do poslednje pojedinosti.

„Lekar iz Novog Pazara, duboko uveren da je stanje Latifa Mundžića posledica penicilinske alergije, uputio ga je na kožno odeljenje čačanske bolnice. Već gotovo nepokretan, u pratnji svog brata Džibe, trgovačkog putnika iz Novog Pazara, Latif se nešto pre pola noći ukrcao u beogradski autobus. Tada, naravno, niko od putnika prepunog autobusa nije ni slutio kakvoj je opasnosti izložen.

 

Piše Dragutin Backo Gregorić

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju