СВЕДОЧАНСТВА ОД ПРЕ ПОЛА ВЕКА
Како смо победили вариолу веру

Др Властимир Илић наставио је да до последње појединости описује тужни случај Латифа Мунџића из Новог Пазара.

Био је још у добром стању, са температуром 38,6 кад је упућен у Чачак. Примио је синопен и аписал и испраћен је уверавањем кожног лекара да је сасвим сигурно да оспа није избила од пеницилина који му је 5. марта дао наш лекар-хирург.

У Чачку је, као што се зна, задржан а, сутрадан, како се његово стање погоршало, пребачен је на Кожну клинику у Београд. Мало затим пренет је са Кожне клинике на Трауматолошку, где је због крварења, смештен у шок собу. Умро је 10. марта. Његови помртни остаци пренети су у Нови Пазар.

Сахрањен је, мислим, 12. марта. Његова смрт изазвала је велики револт у Новом Пазару тако да су неки претили особљу Медицинског центра. Три дана касније обавештен сам да су два његова брата, наоружана пиштољима, озлојеђена великим губитком, дошли претећи свима у Медицинском центру.

Обавестио сам СУП. Почела је истрага, СУП се умешао, умешали су се и истражни органи. Нова несрећа је спречена.

Међутим, сплет околности које је Латиф Мунђић платио животом, хтео је да се тих дана одмах разболи и његов брат. Јавио нам се 18. марта, а сутрадан је смештен у болницу са температуром и гушобљом. Дакле, имао је исте симптоме као и његов покојни брат Латиф. Није имао оспу и један мој лекар, онај исти специјализант на гинекологији, који се ту случајно затекао рекао је особљу:

„Сместите га одвојено, изолујте га у интерном одељењу“.

Смештен је у просторије специјалистичке амбуланте и одвојен од других болесника.

Сутрадан, 20. марта, обавестио сам Секретаријат за здравље јер сам био сигуран да његов брат није умро од пенцилинског шока, што сам тврдио и истражним органима. Секретаријату за здравље рекао сам само да наш нови болесник има температуру с тим што сам посебно истакао да је његов брат умро у Београду под непознатим околностима. Одговорено ми је: „Добро, засад ништа, прати па ћемо да видимо“.

И морам да кажем да нико од нас није сумњао да је реч о великим богињама, изузев овог мог специјализанта из гинекологије који је још тада рекао: „Можда би ово могла да буде и вариола“.

Трагичан случај Латифа Мунџића и његово страдање описан је готово до последње појединости.

„Лекар из Новог Пазара, дубоко уверен да је стање Латифа Мунџића последица пеницилинске алергије, упутио га је на кожно одељење чачанске болнице. Већ готово непокретан, у пратњи свог брата Џибе, трговачког путника из Новог Пазара, Латиф се нешто пре пола ноћи укрцао у београдски аутобус. Тада, наравно, нико од путника препуног аутобуса није ни слутио каквој је опасности изложен.

 

Пише Драгутин Бацко Грегорић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању