Истурени део Петроварадинске трвђаве Изелшанац, острвска тврђава површине 10 хектара из XVIII века саграђена на некадашњем Ратном острву, потонула је при високом водостају Дунава 1827. и 1832. године. Заборављена је све до друге половине двадесетог века, када су рониоци открили бедеме потонулог утврђења. Овај догађај је посебно интересантан и зато што се нешто слично догодило и раније, те мутне воде Дунава крију многе тајне, а капитална открића тек следе, верује господин Милковић, који је успео да пронађе и доказе, артефакте који указују да је управо на том подручју живела најстарија цивилизација. Оно што су открили археолози у Лепенском Виру знатно је променило спознаје о давном човековом претку, његовим стваралачким стремљењима и достигнућима. Приликом ископавања на Ђердапском тлу изненађење су изазвале три мале глинене плоче ишаране пикто графским знацима (у виду цртежа) који су подсећали на сумеријско пиктографско писмо са краја 4. миленијума п.н.е. Али оно што је најважније касније је утвђено да су оне 1.000 година старије од сумерских. Да су таблице пронађене у Месопотамији, то никога не би зачудило, али како су пронађене у Подунављу то је запрепастило многе научнике. Сличност са раније откривеним посудама винчанске културе била је очигледна и то је доказ да се најстарија цивилизација налази управо у Подунављу. Румунски археолог професор др Власа, који је открио тертеријске таблице и проценио њихову старост на 4.000 година п.н.е. има и руске следбенике који сматрају да су тертеријске таблице део широко распрострањеног система порекла становника дела Подунавља. Текст једне таблице подудара се са списком из сумерског града Џемдет – Насра, као и са печатом налазишта Кереша у Мађарској. Писменост Тертерије представља саставни део пиктографске писмености балканске, односно, винчанске културе која је била распрострањена средином 5. и почетком 4. миленијума п.н.е. Осим таблица са сумеријским писмом у винчанским тертеријским налазиштима откривене су и посуде које подсећају на предмете из сумеријских налазишта. Да ли је то случајна подударност? Питање је, при чему треба имати у виду да су та два светилишта временски удаљена готово 20 векова. Управо та сва сазнања навела су господина Милковића да и даље трага и открива тајне које крију мутне воде Дунава из прадавне прошлости, где је пронашао камене блокове, али и амулет који је био конзервиран у трошној седиментној стени са изгравираним цветним мотивом и клинастим отиском (писмо Сумера), који су вероватно прво били овде, а затим прешли у Месопотамију. „Фрушкогорски масив представља јединствен пример где су сачувани трагови од настанка Земље до данас. Тако су се у дугом временском периоду на том подручју четири пута смењивали море и копно. Обиље фосила из некадашњег Панонског мора сведочи о бујном животу у трајању од неколико милиона година. Дуг временски период учинио је да масивни седименти још увек скривају већи део фослиног блага од корала до шкољки, ајкулиних зуба и друго. Ерозија је постепено отварала пролаз кроз Јужне Карпате и формирала Ђердапску клисуру, што је омогућило истицање Панонског мора, а то се догодило пре око 600.000 година. Проучени остаци потврђују да је Фрушка гора била малено острво у некадашњем мору. Обиље материјаних трагова пронађених последњих деценија, који могу отворити нове видике јер можда припадају најранијем периоду људског развоја.
Наставак можете прочитати у броју 3094.