Има ли краја теоријама o настанку и нестанку Цивилизација?
Вељко Милковић, историчар, истраживач и проналазач, који је недавно кандидован за Нобелову награду за физику за научни допринос открићу нових појава у механици и спознаји предности употребе двостепених механичких осцилација и погонског клатна, претставио нам је своја дугогодишња историјска и археолошка истраживања и ексклузивно, најновије пронађене артефакте и предмете који мењају поглед и научна сазнања о давној прошлости и цивилизацијама. Званично, прва цивилизација на Земљи потиче од четвртог миленијума пре Христа, а настала је у Месопотамији, у међуречју Тигра и Еуфрата, али да ли је та констатација коначна? Ово питање се намеће зато што живот на нашој планети постоји већ неколико стотина милиона година, али што се даље иде у прошлост непознанице су веће и скрива их дебљи талог. Неколико деценија уназад, потврђује се кроз готово све научне дисциплине, од археологије до етнологије и геофизике, да је пре петнестак хиљада година дошло до изненадног помицања магнетних полова наше планете што је, без сумње, изазвало огромну катастрофу. Северни географски пол који се раније налазио на источном делу Гренланда, за кратко време померио се више од три и по хиљаде километара на садашњи положај. Има научника који сматрају да Земља сваких 26 милиона година доживљава катастрофу проузроковану обилним падавинама, кометама и метеоритима. Велики проблем откривања трагова претходне цивилизације је велика дубина на којој су скривени и тешко доступни. Изузеци се јављају услед текстонских поремећаја, тако да и старији материјали доспевају ближе површини, али се то ретко проналази. Ипак, господин Милковић, бавећи се секундарном археологијом успео је да пронађе значајне артефакте на појединим локалитетима, при ниском водостају Дунава и тако омогућио један нови поглед у далеку прошлост ових простора. Имао је среће да му на факултету предмет из археологије предаје професор др Богдан Брукнер, који је касније постао акедемик САНУ.
Наставак можете прочитати у броју 3092/93.