У част две стотине година од рођења чувеног кореографа Маријуса Петипа, Руски балет ће одржати гала представу 21. децембра у Комбанк Дворани. По кореографијама овог великог уметника играла је Јелена Пољакова, примабалерина Императорског Маријинског театра из Петербурга, која је његова дела пренела у Балет београдског Народног позоришта.
Чувену руску балерину, која је говорила да је балет бајка и да нема ничег лепшег ни романтичнијег од њега, избацио је на позорницу београдског Народног позоришта талас избеглица из царске Русије. Крај 19. и почетак 20. века је доба процвата балетске уметности. Класичан балет, захваљујући врсним кореографима, постиже посебан углед. Чувени композитори пишу музику за балете: Чајковски, Стравински, Римски-Корсаков, Прокофјев, Жил Масне, Морис Равел, Лео Делиб, Клод Дебиси, Рихард Штраус, Мануел де Фаља. Балет се у Русији развијао на два места: у Императорском Маријинском театру у Петербургу и Баљшој театру у Москви. Славу руског балета по свету пронео је човек који се није посебно бавио балетом, али јесте уметношћу. Био је то Сергеј Павлович Дјагиљев, аутор многих изложби и уредник часописа „Уметнички свет“. Решио је да руски балет прикаже Европи. Захваљујући помоћи Великог кнеза Владимира Александровича, основао је балетску групу на чијем челу је била Ана Павлова, већ тада чувена руска балерина, а први играч Вацлав Њижински, члан Маријинског театра. Уговорио је представе у Паризу и Берлину. У сали Велике париске опере, публика је била одушевљена, а штампа запањена! Париз, навикнут на прво место у уметности, такав балет још није доживео.
Наставак прочитајте у броју 3125.