Како зауставити псоријазу

Словенија, Хрватска, Мађарска и Бугарска имају на располагању неколико савремених лекова у лечењу тешких форми псоријазе, што свакако доприноси бољем третману пацијената, уз значајно мање нежељених ефеката. Када ће биолошка терапија бити доступна и код нас, и како се пацијенти у Србији лече од псоријазе?

Процењује се да у Европи и Северној Америци, као и у Србији, има око два одсто становништва са псоријазом, што значи да је код нас оболело око 140.000 људи. Псоријаза је хронична, запаљенска и системска болест, која је условљена генетским и имунолошким карактеристикама особе, а има изразито негативан ефекат на квалитет живота. Иако се још увек не може са сигурношћу тврдити шта условљава њен настанак, као узроци се наводе генетске компоненте и одређени спољни фактори. Резултати једне студије су показали да су деца, чији су родитељи боловали од псоријазе, значајно чешће и сама оболевала. Стручњаци кажу да се, у зависности од облика, локализације и проширености лезија и особина сваког појединачног пацијента, у терапији користе самостално или у комбинацији: локални кортикостероиди, локално наношење салицилне киселине, локални и системски ретиноиди, локални деривати витамина Д3, фото(хемо)терапија, метотрексат, циклоспорин, биолошка терапија. Међутим, пацијентима оболелим од псоријазе у Србији нису доступни ретиноид и деривати витамина Д за локалну употребу, док фототерапијске јединице постоје само у већим центрима, а биолошка терапија се, нажалост, не примењује код нас, објашњава нам проф. др Жељко Мијушковић, дерматовенеролог са Клинике за кожне и полне болести ВМА и председник Удружења дерматовенеролога Србије.

Да ли се са псоријазом појављују и неке удружене болести и да ли ток болести карактеришу одређене компликације?
– Јасно је уочена удруженост псоријазе и метаболичких болести као што су гојазност, дијабетес, али и болести срца и крвотока, које су директно повезане и условљене присуством   метаболичког синдрома. Ако се та удруженост раније могла сматрати случајном или се покушавала тумачити животним стилом и навикама (пушење, алкохол, депресија и све друго што би могло бити последица психичког стања болесника), данас се зна да ове болести
деле многе заједничке генетске и имунолошке механизме.

Наставак можете прочитати у броју 3092/93.