Биће то још једна велика туристичка понуда Италије. Министарство за културно наслеђе, културу и туризам планира да за неколико месеци, на Тргу Виторио, отвори Музеј Нимфеанум. У тој подземној галерији моћи ће да се види све што је у десетак година ископавања после два миленијума изашло на светлост дана. А на том налазишту, које је готово случајно откривено, испод остатака грађевина из 19. века, пронађени су: новчићи, драгуљи, позоришне маске, предмети од стакла и керамике, кости медведа, срна, нојева, лавова…Детаљним прегледом земље архелози су чак нашли и семенке биљака попут брескве, акације, лимуна… за које се претпоставља да су стизале из Азије.
– Рушевине причају изузетне приче, почевши оних са животињама– казала је др Мирела Серлоренци, вођа истраживачке екипе.– Није тешко замислити животиње, неке од њих држане у кавезима, а неке како слободно шетају у овом очаравајућем окружењу.
Кад год би нешто „забрљао”, а истопричари кажу да то није била реткост, Калигула је одлазио у своје омиљено склониште. Била је то, заправо, царска башта за уживање, позната као Хорти Ламијани, огроман комплекс са грађевинама које су захватале готово цео Есквилин, једно од седам брежуљака Рима. Стручњаци кажу да су те виле, храмови, дворане за дружење, биле права грађевинска уметничка дела, али да ни вртови, фонтане, јавна купатила нису заостајали по лепоти. Било је ту и животиња. Оне безопасне шетале су вртовима, а у кавезу су били лавови и медведи који су, када би се гости зажелели нових, завршавали у чувеном Колосеуму за циркуске игре.
У том великом музеју на отвореном, који ће ускоро да буде отворен за посетиоце, стручњаци кажу да изложени предмети сведоче о богатству, изобиљу и моћи не само Калигуле, већ Римског царства тог доба. Вођа тима– Мирела, објашњава да вешто израђени мозаици и фреске, те мермерно степениште, капитоли од обојеног мермера и кречњака, па бројни бронзани брошеви опточени златом и украшени бисерима који су припадали царској гарди, одузимају дах.
А Дејзи Дан, стручњак за класичне науке, која је такође укључена у овај пројекат, каже да су налази чак и екстравагантнији него што су научници очекивали. „Фреске су пуне невероватних детаља и урађене по високим уметничким стандардима. С обзиром на описе Калигулиног раскалашног начина живота и грамзивости, могло се очекивати да ће дизајн да буде прилично неукусан”, рекла је Дејзи.
О. Р.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању