Борис Радошевић, познатији на инстаграму као Лутајући путник, авантуриста је и истраживач света. Рођен у Деспотовцу, већ више од седам година путује и истражује различите културе. Током својих путовања, попео се на Килиманџаро, летео параглајдингом испод Хималаја, посматрао Аурору Бореалис у Лапонији, живео са племеном Масаи у Танзанији… Највише се усредсређује на упознавање људи, њихових обичаја и културе и свако његово путовање има посебну причу. Управо о својим утисцима из Камбоџе и јединственом духу ове земље, Борис говори за читаоце „Илустроване Политике“.
Камбоџа је необична дестинација. Који су били ваши први утисци?
– Једна од највећих жеља ми је била да посетим краљевину Камбоџу. Када сам био мали, омиљени цртани филм ми је био Књига о џунгли. Цео овај цртани је био инспирисан Ангкор Ватом и од тада сам имао велику жељу да посетим Камбоџу. Требало је да пропутујем више од 80 земаља да бих коначно и тамо стигао. Ако желите да посетите далеку дестинацију која нуди праву авантуру, дивљу, величанствену природу, и бурну историју, али и земљу широких осмеха, гостопримљивих домаћина и одличне традиционалне хране, Камбоџа је права дестинација. Свакодневни живот у Камбоџи се доста разликује од нашег. Као и у свакој азијској држави, цео живот се одвија на улици. На овом путовању сапутник ми је био амбасадор Камбоџе у Србији, те сам имао сам прилику да упознам различите профиле људи – од министра туризма до обичног трговца. Због својих суседа, Тајланда и Вијетнама, Камбоџа је неправедно туристички запостављена. Оно што свакако упада у очи, овде се тешко живи, људи су сиромашни, путеви су јако лоши…
Које место или споменик треба неизоставно посетити?
– Као што су пирамиде за Египат, Кинески зид за Кину, Колосеум за Италију или Петра за Јордан, тако је Ангкор Ват за Камбоџу – дестинација број један. Као велики љубитељ историје, када сам обилазио Ангкор Ват, рекао сам да бих тамо могао да останем данима дивећи се величини и лепоти ових грађевина. Сама чињеница да се Ангкор Ват простире на више од 400 хектара и што је највећи верски споменик на свету довољно говори о његовом значају. А да је понос Камбоџе, говори и податак да је приказан и на њеној застави. Поред поменутог, који је најпознатији и највећи храм, треба видети и друге, посебно бих издвојио храм Та Прохм, познат по огромним стаблима која су обавиле његове зидове, као и по томе што је овде снимана једна сцена у филму „Лара Крофт: Томб Рајдер“. Док се шетате, имaте осећај као да сте изгубљени у дубоким џунглама Камбоџе, преплављени историјом и природом. Ту је и храм Бајон, са својих 216 лица на фасадама, који додатно наглашавају мистичност овог комплекса, који осликава традицију народа који га је створио, а податак да је за његову изградњу било ангажовано више од 300.000 људи и више од 6.000 слонова додатно указује на његову монументалност и значај.
Како бисте описали атмосферу у Камбоџи, какви су људи, да ли су срдачни, дружељубиви?
– Иако је Камбоџа сиромашна земља, на сваком кораку вас дочекује осмех. Људи су заиста дивни и то је оно што ову земљу чини посебном. Увек на својим путовањима волим да обилазим локална места и тако се упознам са културом и обичајима земље. Тако сам и у Пном Пену, главном граду Камбоџе, углавном ишао на места која туристи обично заобилазе. Као што сам већ рекао, живот се одвија на улици. За купохоличаре, овде су, као у свакој азијској земљи, најпримамљивије продавнице у којима се нуди све – од прелепих сувенира до производа најпознатијих светских брендова.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању