Упекло сунце, испуцала земља на њивама око Ђуниса. Иако није било време за пољске радове, шеснаестогодишња Милојка Јоцић пошла је са сестрама Персом и Анком да копа виноград. Био је јули 1898. године. Девојке су се брзо умориле од рада, па је најмлађа Милојка, како ред налаже, узела крчаг и упутила се ка оближњем извору да донесе сестрама хладне воде.
Тек што је стигла до дубоког зденца, сакривеног испод столетних храстова, девојка је застала. Необична светлост надјачала је сјај Сунца у зениту и чудно обасјала простор око кладенца. Милојка је подигла главу, а крчаг јој je испаo из руку. У неверици, уплашена, трљала је очи у. Да ли јој се то причињава?
Из чудне светлости појавио се лик Богородице. Онда је светица стала испред девојке, па је лаганим покретом руке благословила. Затим се сагла и узела овећи камен. Мало га је загледала, а онда га бацила на неколико корака од себе. Како је касније испричала Милојка ближњима, светица јој је рекла да на месту где падне камен треба да се подигне цркве. Њој посвећена.
Као што је дошла, са сјајем од којег боле очи, а Сунце се повлачи, тако је светица и нестала. Када се мало повратила од шока, Милојка се прекрстила, насула воде у крчаг, па кренула натраг у виноград. О сусрету је све испричала прво породици, а касније и сеоским властима. Мештани су је одмах озбиљно схватили. Упорни су били да на месту где се Богородица указала саграде омању цркву од дасака. И саградили су брвнару, али прва светиња је више пута рушена и паљена.
Милојка је умрла, а није дочекала да види храм посвећен Богородици. У аманет је оставила брату Драгутину да се црква подигне. Према њеном завету, шездесетих година на том чудесном месту настао је Манастир покрова Пресвете Богородице.
О посети Богородице крушевачком крају сведочи и овећи камен који се као светиња чува у цркви, али и запис Милојкиног брата Драгутина из 1936. године. У њему је у слово описано чудо о ком се годинама причало у Ђунису. Данас ову светињу недалеко од Крушевца обиђе на десетине хиљада људи сваке године, и то и из најудаљенијих крајева земљe. Има и намерника из иностранства. Највише их је на празник Покрова Пресвете Богородице, који се слави 14. октобра.
Текст и фото О. РАДУЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању