ЗАБЛУДА ЈЕ ДА ЋЕ ПОРАСТИ БЕЗ ТЕРАПИЈЕ
Редовним мерењем висине и тежине деце у кућним условима и у Дому здравља на време се могу открити одступања која указују на неправилан раст и развој. То је најбоље увести већ у првим годинама живота и у предшколском периоду, јер када почне пубертет, тада је већ касно за евентуалне терапије
Пише Наташа Ускоковић
Кампања под називом „Дохвати звезде“ организована је почетком јуна у ТЦ „Галерија“ постављањем мобилног планетаријума у сарадњи Центра за промоцију науке и фармацеутске компаније Merck, где су, поред едукативног програма за децу у самом планетаријуму, присутни могли да се детаљније информишу о неправилном расту деце.
О томе какао препознати проблем и шта предузети, говориле су др сц. мед. Весна Цветковић, педијатар ендокринолог са Клинике за дечије болести УКЦ Ниш, др сц. мед Татјана Миленковић, педијатар ендокринолог, начелница одељења ендокринологије Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић”, доц. др Вера Здравковић, педијатар ендокринолог, начелница одељења ендокринологије УДК “Тиршова“ и Олга Давидовић из Удружења особа са недостатком хормона раста и ниским растом „Хораст“.
Др сц. мед. Весна Цветковић, педијатар и ендокринолог, је на почетку рекла:
– Повод данашњег окупљања је да укажемо на значај праћења раста, препознавања ниског раста и поремећаја у расту код деце различитог узраста. Најважније је да родитељи и лекари примарне здравствене заштите, колеге педијатри препознају да дете заостаје у расту, да одступа од својих вршњака и свог генетског потенцијала, да има свој мали темпо раста, мањи од 4,5 цм годишње и да недостаје пубертетски замах раста. У свим тим случајевима неодложно је испитивање, а пре свега упућивање педијатрима који ће дете упутити и педијатријским ендокринолозима широм Србије.
Како се одређује да ли дете има низак раст?
– Постоји одређени алгоритам испитивања и уколико се докаже да дете одступа својом висином, односно да је та висина патолошко ниског раста, дијагноза се поставља веома лако. Међутим, треба знати да је скоро 90 одсто деце физиолошки ниског раста и да мали број има те патолошке узроке у расту, а само пет одсто поседује ендокрине разлоге за заостајање у расту. Један од разлога је дефицит хормона раста који се дешава и код деце која су рођена ситна за гестационо доба, када приступамо основним испитивањима узрока дефицита хормона раста, односно функције хипофизе. Затим се ради искључивање малигних и других узрока за заостајање у расту и почиње лечење у зависности од узрока. Најбитније је на време открити проблем, упутити дете специјалисти, поставити дијагнозу и отпочети лечење што раније, и то пре почетка пубертета, јер препубертетска висина учествује са 83 одсто, па не треба чекати да дете израсте у пубертету, објаснила је Цветковић.
На питање колико је хормон раста безбедан, докторка је рекла да је хормон раста безбедан и веома ефикасан, а да је циљ те терапије постизање нормалне висине, односно, оптималне финалне висине као и низ других метаболичких ефеката које има хормон раста.
– Раст представља један од најпоузданијих показатеља здравственог стања детета, адекватне исхране и повољног психоемоционалног окружења. Основни метод за откривање поремећаја раста је редовно мерење телесне висине, регистровање измене висине и поређење са стандардима користећи карте раста, нагласила је Цветковић.
Татјана Миленковић, педијатар ендокринолог, начелница одељења ендокринологије Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић” је рекла:
– Неправилан раст и развој детета је врло важно открити на време. Редовно мерите висину и тежину и на тај начин пратите раст и развој вашег детета. Обратите се лекару на време. Уколико је ваше дете ниже у односу на своје вршњаке и приметите да спорије напредује, потребно је да се обратите педијатру јер уколико се поремећај раста детета не открије и не лечи на време, може довести до бројних здравствених последица.
Докторка Миленковић је објаснила да је недостатак хормона раста само један од узрока ниског раста и од све деце ниског раста, само пет процената има недостатак тог хормона.
– Зато би требало да се фокусирамо на то да се деца редовно мере како у Дому здравља, тако и код куће. Потребно да родитељи укуцају податке у апликацију која се зове „Карта раста“ коју је направило Удружење родитеља деце ниског раста на српском је језику, која је једноставна и бесплатна. Када родитељи наведу висину детета, одмах могу да виде резултат, да ли дете расте нормално или не. У случају одступања, у било ком правцу, то је сигнал да дете треба да се јави лекару, педијатру у Дому здравља који ће радити основне анализе, а потом и педијатријском ендокринологу за даља испитивања.
О најчешћим узроцима ниског раста, докторка Миленковић је рекла:
– Некада се не зна прави узрок, али најчешће су деца ниског раста тешки хронични болесници који имају високе дозе кортикостероида као што су системске болести или деца са малигним болестима, која престану да расту и поново почну да расту када се болест и терапија заврше. Наш задатак је да урадимо испитивање и откријемо да ли дете има неке друге здравствене проблеме који могу бити узрок ниског раста: целијакију, алергију на пшенично брашно, хипотироидозу, да ли има неке грешке у хромозомима… Можемо доста тога да откријемо, и ако је све то у реду, раде се тестови, секвенције хормона раста у болничким условима када видимо да ли треба да добије терапију хормоном раста или не, што је стандардна процедура. Узрока је много, а ако је у питању недостатак хормона раста, одговор на терапију зависи искључиво од тога који је тип поремећаја и у ком узрасту је дете, јер је најбитније да се поремећаји открију на време, редовним мерењем.
До када се прима та терапија?
– Хормон раста дете прима док год је то потребно, док се не заврши раст или ако се утврди да и даље има недостатак тог хормона, касније га шаљемо у КЦ у Институт за ендокринологију где интернисти и ендокринолози за одрасле одлучују да ли се терапија наставља. Уколико дете има више од једног дефицита хормона хипофизе, та терапија је практично доживотна, јер је давање хормона раста надокнада онога чега нема довољно у организму. Такође, дефицит тог хормона, који је важан и за друге функције, може се десити у било ком добу, па је тако је наш најстарији пацијент који је по први пут примао хормон раста била једна бака од 80 година којој је том терапијом и спашен живот, навела је докторка Миленковић.
Доц. др Веру Здравковић, која је педијатар ендокринолог и начелница одељења ендокринологије УДК “Тиршова“ питали смо колико има пацијената са проблемом ниског раста?
– Претпрошле године смо имали 87 пацијената, 2021. године 95, а сада већ имамо 50 који су на терапији хормоном раста, јер немају баш сви пацијенти дефицит хормона раста, већ и друге индикације. Ми само један од центара. У Београду постоји још и Институт за мајку и дете, затим КЦ Ниш, КЦ Нови Сад и КЦ Крагујевац. Деца која имају низак раст нису сва са дефицитом хормона, већ и поједина имају синдроме као што је Турнеров (ТС који погађа само девојчице) или Прадер Вилијев (који настаје као последица промена на одређеним генима), који су ређи, али педијатри то могу да препознају. Такође, и једна група деце, око 10 одсто, која је рођена мала за гестационо доба и није достигла свој пуни потенцијал, сматрамо да, ако се правовремено упуте код лекара више неће имати тај проблем, каже Здравковић.
Да ли је проблем ниског раста можда лакше или теже одредити због тога што се чини да су деца сада виша растом у односу на раније генерације?
– Већи је проблем што су деца гојазнија, а инсулин који је доста присутан код те деце је значајан факор раста, тако да и он има утицаја. Раније смо пратили америчке, па британске, а сада стандарде СЗО који би требало да уравнотеже те податке и у односу на Европу, али свака нација има и своје стандарде, тако да пратимо децу у односу на ту референтну популацију. Чињеница је да често родитељи долазе са тим да су сва деца у разреду виша, а када га ми измеримо, видимо да је у оквирима стандарда, што доста збуњује. Зато је важно да родитељи нађу „Карту раста“ где се прати раст и развој детета јер је различит у различитим животним добима. Уцртавајући вредности у карту раста могу јасно да виде када дете „испада“ са те своје криве (где уносе и своје податке о телесној висини оба родитеља) јер је то генетски потенцијал који се очекује у односу на родитеље, мада може утицати и висина осталих сродника. Затим је потребно и проценити биолошку старост детета која се процењује скелетним сазревањем, које такође радимо. Није да свако ниско дете има проблем, већ треба упоредити и пратити прогрес детета, да ли прераста одећу и обућу, јер је четири, пет центиметара минимална брзина раста за децу у некој стабилној фази, као што је између друге и треће године, до седме, осме и док не наступи пубертет. Свакако, у пубертету убрзање раста постоји, али, такође, треба видети да ли пубертет касни, па и на то треба обратити пажњу. Деца која су рођена мала за гестационо доба имају ризик и да раније уђу у пубертет, да га раније заврше и тако заврше раст раније. Тренутак који може да се пропусти је када девојчица добије прву менструацију, јер јој је преостало још само две или три године раста. Значи да оне девојчице које раније уђу у пубертет и раније завршавају раст, а такође, постоји различита брзина раста кроз пубертет дечака и девојчица. Девојчице више расту пре почетка пубертета, а дечаци највише у средишњици пубертета, зато, у неком периоду изгледа да су они нижи, али дечаци дуже расту, тако да на крају, ипак буду виши. Важно је да подигнемо свест о правовременом откривању неправилног раста и развоја код деце, као и да скренемо пажњу родитељима да редовно мере своју децу и на тај начин прате њихов раст и развој, објаснила је др Вера Здравковић.
Антрфиле:
Процену врше лекари
Олга Давидовић је председница Удружења „Хорос“ већ осам година и мајка дечака који је на терапији хормоном раста:
„Као родитељ, желим да освестим и остале родитеље да ширимо свест колико је важно да на време открију ако је детету неопходна терапија, јер оно неће порасти без ње, што је заблуда многих родитеља. Нама се јављају родитељи чија деца имају преко дванаест година, када је већ касно да се почне са применом терапије, а идеално је да се крене у нижем узасту. Важно је да сами не процењују да ли ће дете да порасте, већ да то препусте лекару. „Карте раста“ и мобилна апликација се налазе и на сајту нашег удружења што је изузетно корисно за процену раста. Важно је да се прате промене у графиконима криве раста детета јер се из графикона могу уочити промене које могу да укажу на поремећај раста и развоја јер су висина и тежина повезани и добри су показатељи дететовог здравља. Не треба бринути без потребе, јер су нека одступања сасвим могућ́а, али у случају да се уоче веће разлике у графикону раста детета у односу на референтне вредности и испод минималних, обавезно се обратите лекару.“
Глоса:
„Уколико се поремећај раста детета не открије и не лечи на време, може довести до бројних здрвствених последица“, каже др сц. мед Татјана Миленковић