Камповање у Канади

Шта је тако чаробно у камповању, уколико нисте (луди) авантуриста или какав мазохиста који воли да га изуједају комарци и муве? Зашто пет месеци унапред Канађани грозничаво резервишу своје камп-место на коме ће да проведу летње дане којих овде нема на претек

Одувек, када помислим на летовање, пред очима ми се појави прозрачно-плаво море и ситан песак, и скоро да осетим мирис борове шуме и лаванде. Али, од кад сам се доселила у Канаду не могу чудом да се начудим – овде летовање углавном значи одлазак на камповање, у један од бројних паркова-шума, а у њима се поред туриста шетају даброви, мусови, црни медведи, лисице и вукови. Шта је ту чаробно, уколико нисте (луди) авантуриста или какав мазохиста који воли да га изуједају комарци и муве? Зашто пет месеци унапред Канађани грозничаво резервишу своје камп-место на коме ће да проведу летње дане којих овде нема на претек? У августу, одговор на ова питања, потражила сам у Алгонкин Парку, најстаријем парку у Онтарију, који је отворен 1893. и који је већи од провинција Нова Шкотска и Острва Принц Едвард. Простире се на више од 7.000 км2, ту су шуме, језера, водопади, мочваре, баре, клисуре… У парку живи 50 врста сисара, више од 30 врста водоземаца и 144 врсте птица. Има укупно девет кампова, два музеја, 15 уређених стаза за шетњу, много пикник површина, ресторана, продавница… – писало је на брошури коју смо добили на улазу у камп када смо се пријавили. Коначно смо дошли до нашег камп-места 77 које се налази далеко од језера јер смо га резервисали касно (у јуну!)… па смо сатима намештали шаторе на брдовитом терену, распоређивали храну по кутијама са поклопцима, одлагали дрва за потпалу, ишли у извидницу околиша, донели воду у пластичном буренцету и обишли најближе купатило у којем су тушеви, ве-це и веш машине. Како је благи очај почео да ме хвата (ово је моје прво камповање у животу!), моји сапутници су гласно, у циљу да ме мотивишу, читали – шта све можемо овде да радимо! Да слушамо дозивање патака, да гледамо инжењерске подухвате даброва, да слушамо симфонију крекетања жаба, да возимо кану, да пешачимо, да возимо бицикл, да посетимо Музеј из времена сече шуме и Арт галерију.\

Наставак прочитајте у броју 3170.